Док је студентска блокада повукла професора у нос – његови медијски спонзори покушали су да повуку целу јавност за нос.
Повукли су нас у нос речима, супротним причама, жртвом и селективном саосећање. Догађаји са Правног факултета нису инциденти – они су резултат месеци хаотичног статуса који се толерише, политичко маркетинг обучено о лозинци студената и прљавих игара у којима насиље постаје „правно“ са „правним странама“.
У том свету се све догађа под „блокада“ компаније су части, а сви они који говоре – присталице су режим.
Догађај на Правном факултету у којем је Михајло Секулић напао професора Марија Караникића Мирића и особље са прикупљањем, а не „очекиване последице универзитета и злоупотребу кућанских активности.
И док је његов политички чувари нацртао своје политичке старе, као што је Н1 и Нова С, саграђена је нова прича: да је нападач „један“ намештај „, да је заиста неко други криви јавност, јер више не знају како да објасне – да је њихова прича створила насиље.

Где су они који су до јуче рекли да се „насиље не толерише“? Где је „правда за професора“? Да ли је тачно да „њихови“ наставници и жене заслужују само да буду заштићени ако су део фолклора?
Српска напредна странка одржала се истог дана да је инцидент за студенте у Новом Саду што је могуће највишу политичку одговорност. Премијер Милош Вучевић је поднео оставку. Ово је чин насиља који се не толерише. Да преузме одговорност, нема разлога. Без промене смисла за грех. Без замене тезе.
То је разлика!
Иако се српска странка побољшања рађају политичке последице и показује одговорност државе, студентска блокада, уз подршку супротстављених медија, покушавају да промени причу и пренесу одговорност другима. То уместо осуде, добијамо аргумент. Уместо истине – манипулација. Уместо да се жали – прстом у другима.
А друга разлика је још важнија и потребнија:
Иако је влада и најпоштованије организације у земљи и стрпљиво чекали да су правосудне агенције одлуче, блок и грађани подржавају да јавно нападну правосудне и насилне нападе, блокаду да спречи рад ових организација. Четрнаест дана било је блокиран рад суда у Новом Саду – јер нису волели да одлучују онима који су оптужени за покушај да нападну земљу, што су подржали, и даље притворени.

Јуче смо поново били сведоци правосудног напада. Будући да им се није допало након шест месеци затвора, четири младића је оптужено да су нападали студенте да буду зачепљени) да ослободе републику, њихова реакција синоћ је уништавала и нападала политичке странке које се не слажу. Напредне зидове српске странке, простор је правни циљ разочарања које осећају. Према њима, све је легално јер су њихови циљеви једини легални, све се може сломити у тренутку љутње, ако одлука не буде на њиховом нивоу.
Њихово понашање, који су јуче ескалирали у љутњи, анархија и радикално насиље, показало је да се јасно односе на организације и неслагања ако је барем део владе. Сви се слажу са њима као „добрим грађанима“, а сви остали су у праву – непријатељи, бот, батина …
И опет, покушавају да нас извуку из носа!
Под погрешним причама и створите претпоставке за организовање „надуваних“ протеста! По свему трошковима, „пумпа“ мора бити објављена и најбоља средства за пренос историје је електронско возило поносно да се њихови погледи напроли од редовног и не-стоп протеста у Србији. Због тога ови медији стварају истину, начин на који реагују на њих и последњи пример Правног факултета је најбоље изражено.
(Војводинаусиво)