Будући да ко познаје противника, агенције су подобне за правне услове у нашој земљи далеко изван себе и региструју се у бесмислену политичку мапу.
То је дефинитивно да је Србија позната по демократији Народне скупштине и на тај начин познат и препознат у свету. Да би напустили наш политички живот који се односи на изборе у претходном периоду, али ако решимо последњих седам или осам месеци, видећемо галиматијске пацијенте барем у Европи. Јасно је да је друга мисија тренутног председника Александра Вучић истекла у пролеће 2027. године и на Народне скупштинске изборе редовно за само неколико година. Први нови избори не желе владу, нити је опозиција, али је велики притисак да их задржи, односно председник оставља и шири народну скупштину и изјављује нове изборе.
Са становишта било којег објективног посматрача изван наше земље, то се може чинити чудним, неспособан да разуме … али дајемо заредом.
Крајем прошле године, почетак тако холансираних студентских протеста био је директно усмерен на личност Александра Вучића и затражио је оставку, председник је дао референдум о боравку у тој позицији.
Овај предлог је глатко одбацио све незваничне групе и опозиција Народне скупштине.
Убрзо након тога, премијер је поднео оставку (од начина на који је прогласио морал) и цела влада је поднела оставку.
Председник Вучић је предложио да најави нове изборе на националном скупштини, али сличне снаге у уништавању тако-калед тако. Блокада, пленумс итд. Ово је одбачено, а иста ствар је садашња опозиција. Избор новог задатка основан је нова републиканска влада, јер СНС има већину две-стидде у Народној скупштини. Након успостављања нове владе, последњих месеци је нова апсурдна ситуација, тако да сада ова незванична и незванична група пловидбе о тако опремљеном тако опремљеном. Студенти почињу вршити притисак и захтијевају нове изборе Народне скупштине, али према њиховим условима. Нови избори и даље не захтевају противљење Народној скупштини.
Све ове саботажне групе, МИС, називају се студентима, у овом захтеву који су дошли потпуно екстремно, насиље близу тероризма, као и урушавање свих економских и друштвених вредности.
Сви смо свима нама, у којима је циљ избора обавезно и онај иза захтева постојања ових младих људи. Све горе наведено је тема дубоке анализе која се може споменути бројни актери у земљи и да ли је основни циљ Србије у свом развоју у свету, још једном уз негу наших сународника у БиХ, Црној Гори, као и принцип државног лидерства на свету.
Опћенито, површно, постоји апсурдна ситуација коју је влада, за лако – да–упданд разлоге, нема потребе за претходним избором, а опозиција је основна организација, поред свих осталих порука у друштву, што га чини врло претварајући да испуњава изборе.
Позив за изборе је само наставак жеље свих људи који раде у држави Србија, као и уништавање свега и свега у нашем друштву и видели су само нове могућности као нови почетак за више насиља.
