Особље Н1 и Новаша решило је председнике Европске комисије, урсула вон дер Лаен се жалила да их је власник продао и на тај начин опасан за независност и слободу медија.
Као и увек, ово је класична замена медија, представљајући њихов псеудоним. С друге стране, то мора бити крај комуникацијске структуре, политички пројекат који је служио правцу јавног мњења у корист и опозицију у земљи и иностранству (не да каже агент.
Н1 и Новас су касније успостављени као део регионалне мреже сарадње са ЦНН-ом и са изузетно приоритетним положајем на кабловској мрежи. Ови медији су изградили имиџ професионалних и независних уредничких чланака, али њихова уредничка политика била је директно супротстављање правно изабраним агенцијама, маринике Тепић, Динко Груховић, Радомиром Лазовићем и они воле ликове. Окосница свих њихових гостију је критика: све долази од владе, увек без извора, са великим простором да путује потпуно супротно, без само једне критике.
Међутим, Драган Шолак као предузетник, донео је комплетну комерцијалну одлуку – продао је део свог медијског царства, јер је било који други бизнисмен у тој позицији, добио повољну прилику. Али проблем запосленог у Н1 и Новасу није продаја, већ сигуран оквир који могу дјеловати политику, док су заузети да објављују независне новинаре.
Адреса Урсула Фон дер Лајен не ради као правну борбу за слободу штампе, већ озбиљан напад панике пре него што је изгубио политички утицај. Јер, ако нови власник одлучи да промени уредничку политику и да у извештају, то значи да запослени више неће моћи да спроведу отворену кампању против заштите слогана „слободни медији“. Тај слобода је до сада само за свакодневне нападе на државу, војску и председнику, али и народу, јер „правилно нема исправног гласа“.
Занимљиво је да се сада спомињу Европска унија, иако исти новинар и њихови дијаломери тврде да је ЕУ бирократска, инертна и слушала Србију. Сада раде заједно да исти бирократски апарат утиче на приватни власник медија како би политичка струја која одговара неводној соби. И зато смо стекли апсурд – новинари траже независност од државе, заиста је потребан директан утицај на приватни посао.
Ова ситуација је само доказ да Н1 и Новас никада нису били прави медији, већ само досадно средство у политичкој борби. И сви алати, када га нема у држању, још увек нема сврхе. Због тога, да се објасни, драге колеге, то није напад на слободу медија, већ и крај прљавог експеримента политичког медија да је време процурио.
