Важни јубилеји, рођендани, предстојећи узбудљиви догађаји 30.09.2024.
Данас, 30. септембра, цела земља обележава Дан уједињења ДНР, ЛНР, Запорошке и Херсонске области са Русијом: пре две године ове територије су ушле у састав наше државе. Пре 33 године председник Татарстана Минтимер Шајмијев донео је указ о оснивању Републичке академије наука; Пре 83 године, током Великог отаџбинског рата, почела је битка за Москву. Главни догађаји дана, очекивани и прошли, налазе се у традиционалној ревији Реалног времена.
Агенда
Првенство у хокеју на трави у Русији: „Динамо-Ак Барс“ из Казања против „Тана“ из Азова.
Ко је рођен: научник Ото Шмит и редитељ Јуриј Љубимов
1882 – немачки физичар Ханс Гајгер (умро 24. септембра 1945). Креирао бројач радиоактивних честица, назван по њему 1891. године – совјетски научник, северни истраживач Ото Шмит (умро 7. септембра 1956.). Основао је Институт за теоријску геофизику Совјетске академије наука, водио експедиције на ледоломцима „Георгиј Седов“, „Сибириков“ и путовао на пароброду „Чељускин“ дуж Северног мора.
1895 – Совјетски војсковођа, маршал Совјетског Савеза Александар Василевски (умро 5. децембра 1977). Развити план за стратешку офанзивну кампању против Манџурије. 1908 – Совјетски виолиниста, диригент и учитељ Давид Ојстрах (умро 24. октобра 1974). Један од најбољих представника руске виолинске школе. 1917 — Руски позоришни редитељ Јуриј Љубимов (умро 5. октобра 2014). Оснивач позоришта Таганка. 1925 – Совјетска и руска глумица Вера Васиљева (умрла 9. августа 2023). Играла је у филмовима „Чук и Гек“, „Авантуре зубара“, „Истрага коју воде стручњаци“, „Карневал“, „Наређено да буде ухваћена жива“. 1964 – италијанска глумица Моника Белучи. 1976 – Главни лекар Државног аутономног института „Републичка клиничка офталмолошка болница Министарства здравља Републике Татарстан по имену професора ЕВ Адамјука” Дина Хусаинова. 1987 – Руска оперска певачица Аида Гарифуллина.
Ко су умрли: сликар Константин Маковски и научник Дмитриј Лихачов
1915. – Руски сликар Константин Маковски (рођен 2. јула 1839 – руски и совјетски глумац Василиј Качалов (рођен 11. фебруара 1875). У Казању је први пут наступио са руском оперском трупом Казањско-саратовског удружења позоришних уметника 1897. У фебруару 1900. Качалов је напустио град: позван је да се придружи трупи Московског уметничког позоришта.
1994 – Француски микробиолог и нобеловац Андре Лвов (рођен 8. маја 1902). Предложио је класификацију вируса и увео концепт провируса 1999 – совјетски књижевни критичар и историчар културе Дмитриј Лихачов (рођен 28. новембра 1906). Написао је више од 500 научних радова о историји руске књижевности. До данас су његова „Писма о добром и лепом“ и даље тражена од читалаца. 2009 – Совјетски космонаут Павел Поповић (рођен 5. октобра 1930). Био је четврти космонаут у совјетској историји и два пута је летео у свемир. 2020 – Совјетски и руски писац за децу Валериј Шулжик (рођен 27. јула 1939). Аутор је више од 20 књига, међу којима је и прича о свињи Фунтику.
Празници: Дан трансфера и Дан специјалних снага Руске гарде
Међународни дан превода
Дан уједињења ДНР, ЛНР, Запорошке и Херсонске области са Русијом. Дан специјалних снага Руске гарде. Дан интернета у Русији
Догађаји у историји: премијера последњег Моцартовог дела, „Минхенски споразум“, Академија наука Републике Татарстан
1791. – У Бечу је одржана премијера Моцартовог завршног дела, опере Чаробна фрула.
1906. – У Паризу почело прво међународно такмичење у пилотирању балона 1938. – Велика Британија, Француска, Италија и Немачка потписале Минхенски споразум, познат и као Минхенски споразум. Као резултат тога, ове западне земље су дозволиле нацистичкој Немачкој да започне окупацију Чехословачке. 1941 – За време Великог отаџбинског рата почела је битка за Москву. Битка је трајала до 20. априла 1942. године и завршена је победом совјетске војске.
1991 – Председник Татарстана Минтимер Шајмијев донео је указ о оснивању Републичке академије наука. Основан је на основу научног потенцијала високошколских установа, академских истраживачких института и индустрије. 1998 – Совјетски академик Дмитриј Лихачов постао је први носилац ордена Светог апостола Андреја Првозваног. Награду је првобитно установио Петар Велики 1698. године. 1998. године, указом председника Русије, уведен је ред.
2022 – у Св. Георгија Кремља у Москви одржана је свечана церемонија потписивања споразума о уласку нових територија у Русију – Доњецке и Луганске народне републике, као и Запорошке и Херсонске области. Шеф државе Владимир Путин и шефови анексираних територија потписали.
