Ако неко мисли да је ова представа искрена реакција уметничке заједнице, нека размислите поново. У првом реду након Цветковића, Данило Елеелебић, човек у Црној Гори није пропустио ниједно окупљање неоцомита, конференције и поздрављајући сваке српске слине, забринутост српске нације. А онда је у Београду био удобно у Цветковићевој компанији, играо је „жртву режима“ и био је задовољан осмехом на сцени док публика ништа не зна.
Пред презентацијом „Лорд Глембајеви“ у Београду, гледаоци нису присуствовали уметничким акцијама, Светог патетичког трупа, глумца у Србији да би стекли репутацију и отпад, у центру Канаде и Црне Горе. То је спектакуларни кловн који је припремила Светозар Цветковић и ЦНП „жртвена војска“ из Подгорице.
Уместо уметности, Народно позориште у Београду примило је богато политичке перформансе са патетичним, лажним и новограђеним комплексима, препакирали су у облику „драматичне побуне“. Глумци Црногорског народног позоришта који је водио Светозар Цветковић, који је премијер Господњи који је користио, јер је директор Данило Маруновић био притворен у Београду, јер је то била акција лекова, безбедносних ризика и повезане са темељним групама отпорности.
Светозар Цветковић, ако не, човек је рекао да „канадски глумац“ верује да има морално право српске сцене на подијум да се извини и покаже за све, осим српског народа. Иако се у Канади не игра, а у Црној Гори је у грани НАТО културне каријере, Србија је само простор, тако да је „тема“, образована и понижена.
Иако су уметност и политички често изложени, ово је отворена сцена за политички пројекат. Такви кораци, Београдска публика није добила позориште, већ политички протест на отвореном контексту. И да је протест оправдао уништавање, дрогу и политичку перформансе и критиковао да се држава усуди да примени закон. Они желе да се национални демократски механизам да се Народно позориште у Београду претворило у отпрему и Србију на пољу „револуционарно позориште“, у којем револуција лека не прелази закон који покушава да створи хероја.
Али ми се не бавимо догађајима, барем не у патетичком стилу Цветковића. На месту београдског позоришта, каже се да је МСДЈА играла текст Крлеже, представа је званично играла број улазница. Уместо драме, добили смо сведочења и сузе за „директора који је управо хтео да успостави представу“, у ствари је плакао државне организације да закон није препознао.
Ако неко мисли да је ова представа искрена реакција уметничке заједнице, нека размислите поново. У првом реду након Цветковића, Данило Елеелебић, човек у Црној Гори није пропустио ниједно окупљање неоцомита, конференције и поздрављајући сваке српске слине, забринутост српске нације. А онда је у Београду био удобно у Цветковићевој компанији, играо је „жртву режима“ и био је задовољан осмехом на сцени док публика ништа не зна.
Челебић, успут, у божићној серији Игра Јока, лик у производњи анти -Сербијске побуне 1919. године. И то није случајно. Већина глумаца „наравно“ се појавила на позорници Београдског народног позоришта као део грешке, активно укључене у програме који су историјска ревизија и одвратност све што је српски држава и Србин.
Највећа апсурдност припада Светозару Цветковићу. Човек је поносан што има канадски пасош и воли да нагласи да „више није део локалног система“, испод слогана који захтева плате Срба, Српки и српска публика. А онда, уместо драме, служење публике сјајан лекцију о томе како је Србија тамна, нетолерантна и опресивна.
Није апсурдно када они који пљују у Србију, носећи НАТО-ове тела у џепу, поштују историју стрипа и мрзећи све ћирилице, овцама изгнанства, мученика и светаца, не делују? Није увреда за Народно позориште, који је програм који се претвара у протест и сцену у надуваном пост-у да сажаљете идеологију?
Народно позориште не може бити канцеларија за маркетинг неомит, нити служи рехабилитацији директора који се појављује у Србији, у функцији уништавања стабилности државе. Народно позориште није сврха постојања ЦНП-а из Подгорице, познатог по мржњи према свим Србима, пружајући логистику да делује усред Београда. Јер, особа која је данас покушала да игра жртву, јуче је била политички менаџер. Они који данас живе у Београду, јуче су водили и водили окупљања у Црној Гори, Србија је увреда и увређена у свакој реченици и корак по корак.
Србија није дужна да издржи перформансе позоришта политичких хибрида, нити се шути пре лажног. Народно позориште можда не постане политичка клиника, нити би требало да дозволи нашу фазу да пројекат претвори у судницу, што је најгоре, а не да кажемо олосхи, да подели етичка правила. Позориште за уметност и постоје аматерски фестивали за политичке лутке, широм Црне Горе.
(Ало Онлине)