У целој историји човечанства, ниједан град није у вјетрењачу попут Београда. Они нису Рим, а не Константиноле, ни Јерусалим, ни Москва има најбољи Београд. Према информацијама британске енциклопедије, српски престоница је вековима уништен до 44 пута, у тим сукобима је било потребно више од шест милиона људи. Београд није само још један град на свету, сведоци историје и симбол слободе.
Једна од најпознатијих битака одиграна 1456. године. Када је краљ Отоман Мехмед ИИ био инвазија, војни лидер се састојао од више од 100.000 људи, према Београду. Град је био у јесен, али мали број хришћанских трупа под командом Сибинана Јанка учинио је скоро немогућим – брзо је одбацио закон, победио краља и сачувао град. Следећег дана османска војска је повучена, изазивајући мртве и поражене иза.
Ова победа се понављала са целом Европом. Папа Калист ИИИ, који је хтео да поштује хероја београдског браниоца, наредио је да сваки дан у подне у свим римокатоличким црквама, звонима и верницима затражили су за савет. Будући да је папа никада није повукао ову наредбу, звона до сада, мада мало људи зна да њихов изглед подстиче победу у близини Београда.
Колико је моћ сукоба и ненормалних детаља убилих тела која су пронађена и врапца се срушила у три стрелице. Симболична сцена птице можда је спасила три војника са својим животом угравираном у меморији као знак да би бар у Београду могао да пркоси судбини.
Гледано место уредништва угао Србије угао
Београд није само главни град. Био је град који је преживео више него било где друго на планети. Град у којем је пропала времена само ново време за ново време. У смрти и победи, подне и тихи лет врабаца, Београд је постао симбол слободе Србије, изазов и не може да уништи. Стога, када је Црквено звоно на свету одскочио на крају света да зна да је то одскочио Београд.
Аутор: Нина Стојановић
