Др Михаиро Краковић умро је у Франкфурту.
Ево разговора да је на мрежи новински новинар Бранко Миличић наступио са др Краковић, познавао је и ценио нашег лекара и ценио и са Немацима.
Пензионисање никада није досадно
Међу нашим познатим и престижним славним личностима у Немачкој, др Михаиро Краковић заузима посебну позицију, јер је лекар помогао људима, али такође организује удружење да прикупља лекаре од старе Југославе државе.
Наши људи у Франкфурту и Хессе провинцији такође знају врло добро цену др Краковице, који је у априлу испунило 90 година. Иако је ушао у десету деценију свог живота са свим дубоким ером, др Краковић још увек живи у медицинском свету, према научним покретима и достигнућима у овом важном пољу живота.
Након завршетка медицинског одељења у Београду, овај Златиборац је рођен у селу Бела Река, 1965. године, где је дошло у Немачку, место на Универзитету „Гате Јохан Волфганг“ стекао је стручношћу од операције уопште и трауме.
Као веома професионалан и способан да напредује у својој каријери, 1975. године постао је заменик и три године касније и био је шеф операције на Загребачком клиници у Франкфурту. Од 1991. године до пензије 2001. године. Др Краковић је медицински директор овог медицинског објекта.
Као професор гостију, предавао је на одсеку за медицину у Београду и војно-медицинском календару у Пекингу.
Др Михаиро Краковић је данас разговарао са интернетском порталом за информације и подсетио неке догађаје и људе из околног окружења, активности и пензионисаног живота.
– Основао сам југословенско и немачко лекарско удружење 1979. Уз подршку Генералног језика Југословенског конзулата у Франкфурту, а главни разлог је боље заштитити интересе наших чланова. Као појединац, не можемо ништа учинити и као удружење, повезали смо са Федералним одељењем здравља и имам подршку неких важних људи у соби на савезном и покрајем нивоу. Водио сам људе у Српском медицинском удружењу и удружење средњовековног друштва у Југословенском Београду, где су остали три дана. То је другачије када се људи штите и разликују се када има домаће подручје. Као удружење имамо око 300 чланова, а из ЊМА-е Немци из Министарства здравља и мојих колега из клинике. И даље се сећамо наших годишњих савета у хотелу „Кемпински“ где је немачка компанија спонзорисала вечеру, јер људи воле да долазе у наше савет из све Немачке и то је у време Југославије. Ја ћу певати два случаја у којима смо помогли као удружење са нашим колегама. Један случај је проблем нашег брачног пара од Баден-ВурттПрице, који ју је морао напустити након три године праксе. Слично је у Сарбрикену, где су наша два лекара спасила посао. У оба случаја, заостајемо иза колега уз помоћ савезних и покрајинских лекарских удружења и они и даље раде. Након тога постали смо веома цењени и познати у целој Немачкој.
Помозите људима након што се Југославија раскинула
– Када је рат против бивше Југославије из Удружења, хрватска уметност, Словенци, Македонци, па чак и Црногорци. Други су српско удружење лекара и дошли смо у нашу колекцију хуманитарне помоћи. Након нас, др Михаиро Руно је основао српски хуманитарни фонд и такође је наставио да сакупља и шаље хуманитарну помоћ, па смо радили на том послу и такође имамо подршку нашег конзулата у Франкфурту. У исто време, био је активан у овом плану и др Бора Мииковић.
Моја покојна супруга Барбара окупила је 10 камиона како би помогла лек и све што је потребно за наше људе и примила пуно хвала на његовом ангажману, а она је такође учествовала у неким расправама о Хесену о рату у Југословенском језику. У нашем конзулату у Франкфурту добио је визу за путовање и одлазак у Србију. Моја супруга има нервозу, наследила је од оца као познатог неурознаности и написала књигу преведену и објављену на 28 језика. Многи људи су звали и тражили да је израз да дође код ње, па је било пуно посла и за мене.
Пензионисан без досаде и депресије
– Нисам доживео пензију као нешто значајно и нисам се осећао посебно. Али једна од мојих колега пала је у депресију када се у пензији и није знала шта да ради, па се жалио. Нисам ништа осетио и увек сам био у „ЦајтТноту“, одувек сам желео да имам времена, на столу је увек била велика гужва јер нисам све довршила.
Широки стручњак за знање
– Био сам генерал хирург и тада сам наставио да учествујем у повредама, направио сам многе људе хиппицена. Ја сам практични навијач који не само третира агенцију, већ и пацијента, и то значи да знајући више стручности, па сам касније радио више од чак и пробавне дигестије. Зато ме одведу у шеф мање болнице без могућности да спонзорише све уже специјалитете, али постоје лекари који имају много послова. Ја сам најпроститутка, и данас га пратим, јер ме занимају развијање тог подручја у погледу науке.
Радост за дечаке и унуке
– Након смрти моје жене, мој син Стеван је и даље остао и био сам веома срећан јер је био овде са мном, јер сваки дан је дошао да ме посети јер нисам био баш здрав. Он је музички продуцент и живео је у Лондону 20 година, он има двоје деце, а моји унуци су ми велика радост и срећа за мене. Моја жена жели да наш син постане адвокат и волим да постанем Лекар, али изабрао је музику. Рад лекције је тежак, али такође надљудски јер помажете људима и када осетите њихову захвалност, то је најбоља награда за све напоре. Ако се човеков посао осећа као хоби и нешто што воли, нема ништа тешко за њега.
Др Михаиро Краковић је умро
У последњих неколико дана здравље др Михаил Краковића било је још горе, па је завршио у болници. Његов син, Стеван је обавестио своје познанства и пријатеље здравља његове породице. Након неколико дана, др Краковић је примио пнеумонију и умро у Франкфурту у суботу. Стога овај разговор представља тип Мемориама за ову популарност и цени се са нашим лекаром у нашем народу, али и Немцима.
(Онлине прслук)
