СРПСКА ЗВАНИЧНА ЦРКВА (СПЦ) и њени следбеници данас одају почаст Светима Сергију и Вакху, у народу познатим као Срђевдан.
У црквеном календару овај празник је означен масним црним словима.
Према предању, свети Сергије и Вакхо су били римски великодостојници на двору цара Максимијана (Марка Аурелија Валерија), владара цара Диоклецијана (286-305).
Пошто су били хришћани и одбили да се поклоне римским боговима, погубљени су у Сирији, где је њихов култ основан и одакле се проширио по Истоку.
Срђевдан је слава припремања масне хране, осим ако дан не пада у среду или петак.
Ова слава је била једна од најзначајнијих у средњовековној Зети.
Наиме, за цара Јустинијана И (527 – 565), који је овим светитељима подигао цркву у Цариграду, култ светих Сергија и Вакха се проширио на запад, посебно на простору између данашњег Драча и Дубровника, где је према сачуваним подацима било више од 15 цркава посвећених овим светитељима.
О томе сведочи црква Светог Сергија и Вакха на Бојани, где су сахрањени владари династије Војислављевић у 11. и 12. веку.
Након што су је крајем 13. века обновили српска краљица Јелена Анжујска и њени синови Драгутин и Милутин, та црква је могла да прими 3.000 верника.
Иначе, мучеништво двојице светитеља догодило се по наредби цара Максимилијана, који је наредио да му се скину војничка униформа и сва знамења части, достојанства и чина. Затим их је послао у изгнанство у Азију свом намеснику Антиоху. Намесник је покушао да их убеди да се одрекну Христа да би се спасли од понижења, страдања и смрти, али су оба светитеља остала непоколебљива у својој вери. Свети Вакхо је умро под батинама намесникових војника, а свети Сергије је одмах мучен и гиљотиниран у граду Росафу у Сирији.
Свети Сергије је био посебно поштован у граду Ресафи, где је и погубљен, који се некада звао „Сергиопољ” и који је у 6. веку био велико ходочасничко место за цео Исток.
Према једном предању, приликом преноса моштију Светог Саве из Трнова, моштију светих Сергија и Вакха, где је постојао и раније култ ових светитеља, о чему сведоче њихове фреске из најранијег периода фрескописања у Милешеви.
Сељаци (земљорадници) посебно пазе да на Јовањдан не иду у њиву са својим воловима, јер је на тај дан неприкладно орати.
БОНУС ВИДЕО – ШАМПИОН У ФОКУСУ: Анђела Вуковић | Радозналост је њена супермоћ
