Српска православна црква данас одаје почаст Светом Луки, једном од првих хришћанских мисионара, савременику Исуса Христа и писцу једног од четири јеванђеља.
Црква га сматра зачетником хришћанског иконописа, јер је насликао три иконе Богородице и иконе Светих апостола Петра и Павла.
Свети Лука је написао Треће Јеванђеље (новозаветним редом), као и Дела апостолска.
Рођен је у Антиохији, а као младић студирао је грчку филозофију, медицину и сликарство.
Пратио је апостола Павла на његовом другом и трећем мисионарском путовању, од Филипа до Рима.
После Павлове смрти наставио је да шири јеванђеље по данашњој Италији, Далмацији, Херцеговини, Црној Гори, Србији, Албанији, Македонији и другим земљама.
Према легенди, у Теби су га у 84. години ухватили и убили идолопоклоници.
За његове мошти се каже да имају исцелитељску моћ.
Мошти Светог Луке пренете су из Епира у Смедерево 12. јануара 1453. године.
Мошти Светог Луке откупио је диктатор Ђурађ Бранковић од турског султана за 30.000 златних дуката и то се сматра најважнијим духовним догађајем у историји Смедерева.
Мошти Светог Луке чувале су се у Смедереву до пада града и изношења моштију 20. јуна 1459. године.
Празник се обично назива Лучиндан и често га славе српске породице.
Поклоници га такође поштују као исцелитеља и заштитника лекара, фармацеута, болница и апотека.
Ако се Свети Лука празнује у време поста или средом и петком, обавезан је пост. У другим случајевима служи се масна храна.
У Србији се на данашњи дан у сеоским деловима земље везују ограде ужадима да вукови не даве стоку, уз натпис „Иде Лука, ево вукова“ или „Свети Лука, снег до појаса“, јер се ближи зима, када се вукови приближавају селима.
СПЦ сутра обележава и помен Светог Петра Цетињског, који је постао председник Владе и господар Црне Горе 1782. године.
Посветио је свој живот свом народу, радећи на помирењу зараћених племена и заштити земље од освајача.
Иако је принц, живи као монах у усамљеној затворској ћелији.
Упокојио се 31. октобра 1830. године, а мошти му почивају у Цетињском манастиру.
(Тањуг)
