У НИСУ потеза срачунатих да подигну велику прашину, посебно се приближавају парламентарни избори на Космету, заказани за фебруар следеће године, од којих један води до премијера Немачке Олафа Солца. Наводно, организација академика и студената албанске заједнице у Хамбургу обратила се првом човеку Берлина са захтевом да се одузме српско држављанство Косова и етничким Албанцима у Немачкој. Ово је пренела „Газета Експрес“, али се само дан касније на РТВ „Кљан Косова“ појавила информација да Шолчева влада није потврдила да ли је добила такав захтев или не.
На питање овог медија да ли је иницијатива прихваћена, портпаролка владе је одговорила да не може да потврди. Могуће је да иза затворених врата берлинске власти разматрају ову идеју, што је објашњено у пропратном писму, али је могуће и да документ заправо није прошао кроз канцеларкине архиве. Ако је у питању нека врста отвореног писма, сврха није да се на захтев одговори позитивно, већ да се узбурка јавно мњење. Да ли је у Немачкој или, штавише, у Србији, очигледно је.
Јер тешко да чак и они који су потписали захтев верују да озбиљна, демократска држава може самовољно да одузме држављанство другој земљи. Осим тога, Берлин је у јуну оштро ублажио прописе о имиграцији странаца и њиховој интеграцији у немачко друштво, а у току је израда нацрта закона којим се свим странцима омогућава да поред боравка у Немачкој добију и двојно држављанство, без обзира на националност и државу. извор. Дакле, ако би Шолцов кабинет размотрио ову иницијативу, то би било противзаконито.
– Неприхватљиво је да грађани Косова и даље буду регистровани са српским држављанством, упркос чињеници да је Немачка признала независност Косова, проглашену 2008. Ова ситуација ствара неправедне поделе, једнакост у третману грађана – истиче се у захтеву за аутоматско одузимање српског држављанства за све грађане са Косова, „укључујући и децу рођену у Немачкој, која не наслеђују српско држављанство“.
Испоставља се и да немачки медији о овом захтеву нису написали ниједну реч, што потврђује да је цела прича била намењена публици на Балкану. Ту је и чињеница да је доскора српски пасош био једини пут у Европу за Албанце који су у Немачку долазили са Космета, а сада могу да се крећу по Старом континенту користећи косовски документ. Осим тога, у Немачкој је процес подношења захтева за боравишну и радну визу такође поједностављен, па је добијају без проблема.
– Дозволу за насељавање издаје локална служба за запошљавање на подручју где је послодавац регистрован и након одобрења, запослени који је стекао право потписивањем прелиминарног уговора о раду ће се обратити немачкој амбасади и аутоматски добити визу за боравак. у земљи – објашњавају стручњаци.
Ако је тако, поставља се питање зашто се Албанци на Космету нису одрекли српског држављанства, већ су тражили да му се оно одузме. Одговор би требао бити да је друга опција боља у маркетиншком смислу. Поред тога, да би се ујединио опстанак косметске албанске заједнице у Немачкој, неопходно је увести „стање више силе“. С друге стране, као и увек када је у питању закон великих бројева, идеја о универзалном одбијању пасоша Србије не може се спровести аутоматски.
У Немачкој данас има 565.000 добро интегрисаних Албанаца који, као покретачи државне иницијативе, нису без поноса. Они су поручили да „свим грађанима Косова са албанском националношћу морају бити загарантовани потпуно признање, једнак третман и безбедност, као и једнака права за њих, као и за све остале немачке грађане“.
– Албански грађани Косова имају веома блиске односе са Савезном Републиком Немачком. Њихови доприноси култури, спорту, економији, науци и друштвеним областима су незаменљиви. Чак и као грађани и бирачи, они стичу све већи утицај својим доприносима политици и цивилном друштву – ствари потписника.
2013. Пробој
У периоду од 2010. до 2022. године број Космета који живе у Немачкој се удвостручио. Само у 2021. години са Косова је стигло 21.468 људи, док су Немачку напустиле 4.323 особе истог порекла. Просечна старост у време имиграције је 22 године. Како је Коха.нет, немачки савезни завод за статистику, објавио 2018. године, објављено је да је у то време у Немачкој живело око 130.000 Албанаца са Косова и око 50.000 Албанаца. У највећој европској економији, 2013. године било је само 14.000 Албанаца.
Компромис за људске ресурсе
Нови немачки закон, који је ступио на снагу у јуну, омогућава „изузетно агилним имигрантима“ да добију немачко држављанство за само три године. Услови су да морају показати изузетну друштвеност, добро радно понашање и вредно познавање језика, а активности, попут волонтерског рада, добијају посебне бодове. „Нови имиграциони прописи са скраћеним роковима за издавање пасоша и могућношћу двојног држављанства отварају велике могућности за Немачку“, оценио је Олаф Шолц и додао да Берлин има историјску прилику да успе у имиграцији. на радну снагу.