У мају 1994. године КОНТАКТ група која је представљала Босну и Херцеговину била је посредник у преговорима између сукобљених страна у Босни и Херцеговини.
Од јула 1994. Група укључује: Уједињено Краљевство, Француску, Немачку, Руску Федерацију и Сједињене Америчке Државе. Власти су предложиле план по коме би се Босна и Херцеговина преуредила тако да 49 одсто територије припадне Републици Српској, а 51 одсто Федерацији БиХ – подсећа историчар Огњен Карановић.
Овај план је пратио ултиматум. Контакт група је, наставила је Карановић, затражила од представника Републике Српске, Хрвата и Бошњака у Федерацији БиХ да прихвате или одбаце план до 19. јула те године. Хрвати и Бошњаци су прихватили тај план, али је пред Србима, који су контролисали око две трећине територије Босне и Херцеговине, 19. јула 1994. године, Скупштина Српске усвојила став да је немогуће увести одлука. о давању сагласности на план и „наставку рада на карти територијалне поделе”.
Предсједник Скупштине Српске Момчило Крајишник и сам парламент нису прихватили предложене карте мировног споразума, јер су закључили да њиме није заштићен територијални интегритет Републике Српске. Савезна Република Југославија је накнадно увела оштре економске и политичке санкције Републици Српској. Политичке и економске казне према Српској имплементирао је и Савјет безбједности Уједињених нација кроз Резолуцију 942, на основу чега позива земље чланице УН да прекину политичку и економску сарадњу са Републиком Српском.
Предавање историчара Огњена Карановића „Опстанак Републике Српске и судбина хрватске Херцег-Босне 1993. и 1994. године, српско-хрватски односи у Босни и Херцеговини на крају 20. века“ можете погледати на ИоуТубе каналу КЦНС-а.
