РАТОВИ око територије бивше Југославије и садашњи сукоб око територије Украјине у великој мери су узроковани питањима идентитета, вере и изградње нације.
Питања разумевања и функционисања националног идентитета играју важну улогу у актуелној геополитици великих сила и великих корпорација. По потреби формирају и уништавају националне групе да би промениле имиџ региона и дале себи већи утицај, док потискују и слабе своје противнике. Балкан се може сматрати великом лабораторијом у којој се ови пројекти изводе два века.
Ово је рекао др Миша Ђурковић, научни саветник Института за европске студије (ИЕН), који је организовао научну конференцију на ову тему, а чланци су доступни у књизи „Објашњавање националне синтезе” у издању ИЕН и „Катене”. мунди”. ” за „Новости”:
– Оваквих анализа у науци је врло мало, што је и разумљиво јер говори о нечему што се данас на Западу сматра политичком грешком, теоријама завере итд. Организације и људи Западна научна доминација није заинтересована да о томе говори. Такве ствари могу бити прихватљиве у оквиру постколонијалне теорије и критичке теорије расе, али не када су у питању Словени који се још увек сматрају „трећим светом” или „црним Азијатима” Европом, то показује континуирану концентрацију Запада колонијализам и империјализам.
Аустроугарска је „као предстража и апостолска држава Ватикана“ у 19. веку водила заступнички рат окупљајући нове државе.
– На истоку је био уперен против руског православља, на пример, Метерних је 1843. године наредио систематизацију дијалекта око Лавова као основе за нови украјински језик. На Балкану су акције углавном биле усмерене против Срба. Студија др Раковића „Срби и верски интервенционизам, 1991-2015” показује да је реч о историјски дуготрајним процесима који подразумевају подривање православља и простора српског народа уопште, укључујући и Србе католике и муслимане у Хрватској, Босни и Херцеговини, Македонија, Црна Гора, Косово и Метохија – рекао је др Ђурковић.
Бечки друштвени инжењеринг није примењиван само на Балкану.
– Под утицајем Пак Цхристиана Латина формирали су се идентитети неколико народа источне Европе – Пољака, Литванаца, Летонаца, Естонаца, Финаца, Мађара, Чеха, Словака, Словенаца и Хрвата. Историјске околности су створиле сукобе између „латинске“ и православне цивилизације, укључујући Русе, Србе, Бугаре, Македонце, Молдавце, Римљане и Грке. Током више од хиљаду година конфронтације између ова два хришћанска региона, покушаји су проширења, укључујући и покушаје замене идентитета људи на граници ове две цивилизације. На пример, настојања да се трансформише идентитет балканских народа: хрватизација Срба, румунизација Молдаваца, полонизација Литванаца. Др Дмитриј Арнаухов са Државног педагошког универзитета у Новосибирску рекао је да је највећи покушај трансформације идентитета у источноевропском региону увозни пројекат чији је циљ замена руског идентитета.
Све је почело Првим српским устанком 1804. године, који је отворио Источно питање: ко ће владати Балканом након пада Османског царства. Зато се ослобођење балканских народа и успостављање њихових држава није догодило ни лако ни брзо.
– То се догодило тек 1912. године са Балканским ратом, јер су Француска и Британија то дуго одбијале да дозволе. Западна наука, путописи и аустријски документи јасно показују да је већи део тог краја био насељен српским говорницима штокавског дијалекта. Они говоре о Србима који припадају три вере: православној, али и муслиманској и католичкој. Као резултат тога, Ватикан и Хабзбуршка монархија (касније Аустроугарска) покренули су машину пропаганде, корупције, међународног лобирања, шпијунаже и силе како би спречили Србе да се хомогенизују и створили јаку, чврсту државу која ће доминирати овим регионима и бити привлачни јужнословенском становништву царства – каже др Ђурковић.
Беч је 1870-1918. у ту сврху је створио моћну организацију „индустрије идентитета”.
– На челу са грофом Дулом Андрашијем, министром иностраних послова, Бењамином Калајем, конзулом у Београду, а потом и диктатором БиХ након окупације – Шта је данас ОХР, историчар Лудвиг Талоци… То је посебна ствар интелектуалног уверења, они имају изванредно знање локалних језика, личности, односа, они излазе на терен као обавештајни агенти и граде моделе слика, симбола и упутстава да преобликују сеоске масе уз помоћ корумпиране или неодговорне елите. Они постављају моделе које водеће силе на Балкану и данас следе: на етничким рубовима српске територије, разбијање подела и нарушавање јединства изградњом новосинтетизованих држава, праћених стварањем нових држава и везаних у антисрпске савезе. , верске индоктринације и верске злоупотребе у циљу изградње таквих идентитета – каже др Ђурковић.
АТЕНТАТ СЕ НАСТАВЉА И ДАНАС
АУСТРО-Угарска је од обнове Србије добила пуну подршку Британије и Француске у успостављању антисрпских држава које су имале за циљ да Србији ускрате приступ Јадрану, због привида да би тиме и Русија добила излаз на топло мора. Та опсесија траје до данас, каже др Миша Ђурковић:
– У том светлу треба посматрати сецесију Црне Горе, коју је подржао значајан део руске државне елите, надајући се да ће директним договором са Ђукановићем остварити права на ово подручје. Запад је боље урадио причу, па су делови руске елите попут Дерипаске и Лушкова радили у њихову корист.
Хабзбуршку политику наставиле су југословенске и совјетске комунистичке елите из Коминтерне.
– После Великог рата украјински национализам је постао званична идеологија у новооснованом Совјетском Савезу. Зашто је то потребно комунистима – посебно је питање. Успостављена је Украјинска национална република у којој је украјински идентитет усађен „одозго”. Типичан пример: када је 1939. и 1944. године Совјетски Савез анектирао Галичину (историјска област са центром у Лавову), уништене су све локалне организације које су браниле руски идентитет, њихове публикације су забрањене – др Олег Б. Неменски, из Руског института савремене историје (РИСИ) из Москве.
Броз је започео рад на стварању сложених држава које би могле доћи у сукоб са Србима као агент Комунистичке интернационале, а завршио га као владар Друге Југославије, у којој је створена нова нација са идентитетом заснованим на антисрпству. , чак и да су њихови родитељи сматрани „елитистима код Срба“!
– Наука је утврдила да идеологија црногорског сепаратизма, односно доктрина црногорске нације, није настала у Црној Гори већ је увезена из иностранства. Развила се „на основу старе стратегије нарушавања етничког, културног и духовног простора српског народа“, како каже академик Терзић, а наметнута је силом током и после Другог светског рата. Његови творци су били из бечких, пештанских и ватиканских државних канцеларија. Академик Милорад Екмечић је такође указао на значајну улогу спољнополитичког фактора у спровођењу политичке и идеолошке конструкције црногорског идентитета, наводећи да је теорија „посебне црногорске државе” полазила од „италијанске спољне политике, масонерије и Ватикана до 1918”. . Екмечић је истакао да ће иста доктрина бити уврштена “у политички програм марксиста у Југославији” – рекао је др Будимир Алексић са Историјског института у Подгорици.
Данашње синтетичке нације предводе „глобалисти“ и „нови левичари“ чије су идеологије креирале „њихове корпорације и државе“.
– Наше време се може описати као доба идеологије нестабилних или „куеер” идентитета. Идеја је да ништа није трајно, почевши од људи, заједница па до нација. Све се схвата као флуидно, конструисано, привремено, подложно радикалним променама… Ова идеологија има своје корене у интересима великих корпорација и њихових основа, што је чини инструменталном у покушају да се изграде квазинационални системи из регионалних идентитета , да ослаби етничку природу, географску контролу и геополитичке интересе других земаља или држава. Ни глобалне силе које поседују нуклеарно оружје нису имуне на покушаје да се на овај начин оштете и угрозе – закључио је др Ђурковић.
