ДА се поједини Бошњаци у Новом Пазару осећају нелагодно због свега што је везано за српски језик и књижевност, показала је недавна међународна научна конференција на Државном универзитету у Новом Пазару, на којој водећи домаћи и светски стручњаци говоре о многим важним темама из области језика. и науке о књижевности.
Скуп под називом „Српски језик и српска књижевност од средњег века до данас” био је повод да Бошњачко национално веће затражи од Министарства просвете да одмах примени принудне мере управљања на Државном универзитету у Новом Пазару. .
Бошњаци окупљени у овој организацији оцијенили су да је на тој конференцији пропагиран концепт јединствене нације језика и књижевности и да Државни универзитет на тај начин проводи „потпуно искључив и идеологијски заснован“.
– Чињеница да су се појавила имена неколико бошњачких писаца утицала је на замагљивање слике, јер су на скупу били само они које историја српске књижевности сматра искључиво српским писцима – сазнаје БНВ. – Требало је да се организује конференција о српском и босанском језику и књижевности, али је изостало учешће истраживача из Сарајева, Тузле, Зенице, Мостара и Бихаћа.
Ученици се школују на бошњачком језику
По закону, НАЦИОНАЛНЕ мањине у Србији имају право на образовање на једном од осам мањинских језика. То су бошњачки, албански, бугарски, мађарски, румунски, русински, словачки и хрватски.
– Ово помаже студентима бошњачке националне мањине да у потпуности студирају на босанском језику – кажу у Министарству просвјете. – Како су лингвисти више пута истицали, ова права су међу највећима у Европи и много су већа од права српске мањине у многим земљама региона.
Међутим, Босанско национално веће је превидело да су поред водећих професора и научника наше земље ту и филолози из Русије, Кине, Словеније, Хрватске, Северне Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Немачке, Италије, Пољске, Бугарске и Азербејџан.
Критички однос БНВ-а према Државном универзитету није нов, јер ова институција већ дуги низ година тражи да се на овом Универзитету отвори истраживачки програм о босанском језику и бошњачкој књижевности на студијском програму језика и српске књижевности. А то ће, сматрају лингвисти, угрозити опстанак катедре за српску књижевност и језик.
И док је БНВ то питање претворио у политичку арену, универзитет је рекао да је то само питање промоције науке.
Руководилац Програма истраживања српског језика и књижевности проф. др Драгана Новаков истакла је да је конференција о српском језику и књижевности од средњег века до данас усмерена пре свега на унапређење развоја Универзитета, затим Факултета филолошких наука и Факултета за књижевност и језик српског језика. , односно промовисање науке.
– Нема сумње да је ово идиоматски међурегион, са очигледном језичком и етничком разноликошћу, од највеће важности – проф. Новаков. – Све ово указује на чињеницу да је изузетно важно проучавати језике свих народа који живе на једном географском простору иу непрекидној историји. Наравно, то подразумева проучавање језика и књижевног стваралаштва југозападног региона Србије од средњег века до данас, успостављање дијалога и размену искустава са словенским оријентисаним научницима у домаћем и страном, представљање лингвистичких, књижевних и културних наслеђа из југозападног региона Србије, као и ширење практичног језика и књижевности у научном и стручном смислу, укључујући и по ресору просвете.
Један од учесника конференције био је и ванр. Владан Јовановић са Института за српски језик, његова тема је „Натписи на надгробним споменицима на гробљу код Петрове катедрале из перспективе филолошких истраживања историјских гробља Србије”.
– Гробље код цркве Светог Петра у Новом Пазару важи за једно од најбогатијих историјских гробља у југозападном региону Србије, али је и много веће – каже проф. Јовановић. – Значај овог појма некропола је тим већи ако се има у виду да је ово једна од најстаријих очуваних цркава у Србији, датира из предмањићког доба, подигнута више од хиљаду година на простору где је подигнута прва црква. налазио се. Успоставља се независна српска држава.
Иначе, у том извештају про. Јовановић урадио са колегама Маријом Ђинђћ и Наташом Вуловић Емонтс, констатовано је да се према делимичном увиду у натписе са наведеног гробља на основу теренских истраживања и литературе може претпоставити да Најстарији датирани споменици потичу из 17. 18. века, са највећим бројем споменика са сачуваним натписима из 19. и почетка 20. века.
– Треба истаћи да на гробљу има много старијих, недатираних споменика – рекао је Јовановић. – Узимајући у обзир досадашња истраживања српских надгробних натписа на материјалу историјских српских гробља, пажњу смо усмерили на најважније лингвистичке аспекте наше истраживачке породице, као што су језик натписа и њихове графичке карактеристике, спољашњи изглед гробља. споменик, језичка форма, поређење натписа са натписима на другим историјским гробљима, могућност оспособљавања за одређивање начина класификације њихових писама итд.
