НЕДАВНИ избори у Српској академији наука и уметности нису решили један од главних задатака који су указани приликом избора и кандидатуре за нове чланове – не повећава се број факултета „задужених” за област хуманистичких наука.
Дакле, четири факултета – друштвених, историјских наука, језика и књижевности и факултети уметности су најмање тренутно и пред изборе, а неки од наших саговорника су раније упозоравали да су неки од тих одсека пред бити затворен.
И ту се ништа није променило, иако је Академија недавно постала „богатија“ за 22 нова дописна члана и 5 страних чланова. Међу њима није изабран ниједан Србин, а у 17-чланом одсеку за језик и књижевност само тројица су били лингвисти. Постоји само једна академска тема везана за србистику – Јасмина Грковић Мејџор.
Наши саговорници из САНУ упозоравају да нико не проучава савремени српски језик и нико не студира дијалектологију.
– На Академији су седели Милка Ивић, Милорад Радовановић, Иван Клајн, Предраг Пипер… изгледа да српски језик није важан у Србији – оцењују саговорници „Новости“. – Цело ово одељење је закржљало због малог броја људи, али одељење које се бави истраживањем језика умире.
А факултет друштвених наука, који је изабрао 4 нова члана, и даље је најмањи факултет и има само 11 академика.
Академик Часлав Оцић са овог одељења каже нам да се пажљивом анализом извештаја о кандидатима за чланство у САНА-и може закључити да је већина кандидата који остану пред вратима академије бољи од кандидата који прођу кроз та врата.
– На пример, одсек друштвених наука је предложио 5 кандидата, 4 су положила, али најбољи кандидат није прошао. др Слободан Антонић, који је објавио велики број научних монографија, а има три монографије без иједне монографије – каже за „Новости“ академик Оцић.
Бројање маратонских гласова
Пребројавање гласова на бирачком одбору трајало је необично дуго. Изборна комисија је бројала гласове више од пет сати, а научник Часлав Оцић се питао шта је разлог за тако дуго бројање. Он је истакао да изборна комисија дугује члановима САНУ и јавности објашњење ове појаве.
Преостала два друштвена одељења – историјски и уметнички – такође имају десетак чланова мање него што би могли, јер је максималан број чланова за свако одељење 25.
Тако одељење за историју има 16 чланова, два више него пре избора, а одељење академске уметности 17 чланова, три више него раније.
И Природно-технолошком факултету недостају људски ресурси, па има само 13 чланова.
Истовремено, највећи број чланова има Математичко-физичко-геодетски факултет са 24 лица, 4 стипендиста богатији него раније. По бројности, ово Одељење је престигло Одељење за здравство, које је пре ових избора имало 24 члана, сада има 23 члана.
Хемијско-биолошки одсек има 17 чланова, једног мање него пре избора.
Иначе, на последњој изборној седници одржаној почетком новембра, за дописна члана изабрана су 22 кандидата, од којих је 5 изабрано за иностране чланове. Упоредо са тим, академија је постала гушћа са 27 нових чланова и сада има укупно 143 члана. Пре избора имала је 116 академика и била је најмања у региону по броју становника, што значи да је САНУ имала два члана на 100.000 становника, а неки по шест или седам.
Осим тога, проблем на који су челници Академије раније указивали је што је број предавача веома мали. Пре избора било их је 8, а сада их је примљено 12, тако да у академији има 20 припадница лепшег пола.
Академик Часлав Оцић оценио је избор као победу квантитета над квалитетом.
– Одређено научно или уметничко дело које се сматра најважнијим критеријумом замењено је такозваном позитивном дискриминацијом, у којој се предност даје припадности полу, националности или другим мањинама. Приоритет имају грађани друге боје коже од научника и уметника, који су заиста продуктивни ствараоци – оценио је Оцић. – Академски критеријуми су блокирани критеријумима етичко-политичке релевантности, како их дефинишу Клаус Шваб, Сорош, Бил Гејтс, Фаучи, фармацеутски или биотерористи… Приватно чланство у САНА-и постало је универзално људско право, а на крају и одбијање Академије да прихвати кандидате рангу припадника тог профила протумачено је као угрожавање њихових права, могући чин дискриминације гоњен пред законом.
