ИСТОРИЈАТ српско-хрватских односа током рата деведесетих година 20. века, историчар Огњен Карановић подсећа да је хрватско-бошњачки поход почео у петак, 8. септембра из правца Гламоча и Купреса, када је прекинута прва српска линија, а потом 4. и 7. хрватска гардијска бригада освојиле су врх Велики Виторог.
– Истовремено, из бихаћког правца према планинама Грмеч и Босански Петровац, и према Босанској Крупи, почела су дејства 5. корпуса Армије Републике Босне и Херцеговине под командом генерала Атифа Дудковића. Током септембра 1995. године, жестоки напади те војске проширили су се на Доњи Вакуф, али и на друга стратешка подручја, казао је Карановић.
У нападу на локалитет Возућ, у саставу Армије БиХ учествовао је одред Ел Муџахедин, углавном састављен од добровољаца из муслиманских земаља. Дана 12. септембра снаге 4. гардијске бригаде ХВ-а заузеле су град Шипово. Сутрадан, 13. септембра, 7. гардијска бригада је заузела Дрвар, док је 4. гардијска бригада заузела град Јајце.
Након заузимања Доњег Вакуфа, Босанског Петровца и малог града Кључа, на ред је дошао и град Мркоњић, гдје су у несносним боловима током борби страдали и српски цивили. Следећи и коначни циљ било је српско упориште, град Бањалука, чије би заузимање, како истиче Карановић, значило потпуни пораз српских снага у Босни и Херцеговини.
Предавање историчара Огњена Карановића можете погледати на Јутјуб каналу КЦНС.
