МИНИСТАРКА правде Владе Републике Србије Маја Поповић учествовала је на седници Савета безбедности Уједињених нација на којој је представљен шестомесечни извештај о функционисању Међународног кривичног судског механизма.
Министар је изразио жељу да, након окончања завршне процедуре пред Механизмом, спровођење његових преосталих функција више не буде политичко оруђе. Она је такође изразила жељу да овај Механизам делује у складу са принципима Повеље Уједињених нација, посебно принципима суверенитета, територијалног интегритета и политичке независности држава, као и да се не меша у унутрашње и спољне односе земаља.
Она је скренула пажњу Савету безбедности на чињеницу да је процесуирање ратних злочина данас у потпуности у надлежности националних правосудних органа. Она је истакла да нема разлога да лица осуђена пред судовима у Републици Србији не могу да издржавају затворску казну, под надзором Механизма и уз пуна овлашћења Механизма у погледу превременог пуштања на слободу и условног отпуста. Она је истакла да ће на овај начин бити смањени трошкови, олакшан статус породица осуђених, обезбеђени одговарајући услови за њихову здравствену заштиту, створени услови за њихов правилан опоравак и значај тога Механизам као међународни механизам. снага ће бити појачана.
Поповић је изразио спремност Републике Србије да преузме суђење у предмету Јојић и Радета, као иу случају Шешељ и други. Она је истакла да вођење оваквих поступака од стране правосудних органа Републике Србије даје пуну сигурност да ће се поступак водити уз пуно поштовање Механизма, као и да ће у потпуности поштовати права сведока и окривљених.
Министар је навео и да би одбијање превременог пуштања на слободу или условни отпуст прекршило право оптуженог на једнак третман и занемарило законе и праксу земаља у којима је осуђено лице. Пооштравање услова за превремени или условни отпуст резултат је напора Тужилаштва, нагласио је Поповић, иако би тужилаштво требало да има изузетно ограничену улогу у доношењу одлука о овим питањима. да се у потпуности поштују сви услови условног отпуста које гарантује Србија.
Поповић је истакао и да је Министарство правде у више наврата говорило председнику Суда о нехуманим условима издржавања затворске казне у појединим државама, узимајући у обзир здравствено стање и године осуђених. Министарство правде није добило задовољавајући одговор на такве захтеве.
Она је скренула пажњу Савету безбедности на активности правосудних органа Републике Хрватске, који ће спровођењем политике кривичног гоњења вршити додатни притисак на Србе да напусте Хрватску или спречити њихов повратак. Она је нагласила да је неприхватљиво бирање да се истраге и оптужнице воде искључиво на основу националних критеријума. Она истиче да су оптужени у Хрватској углавном Срби, суђења се воде у одсуству, а политички концепт „домовинског рата“ негира злочине над Србима. Поповић је рекао да је тако и у Босни и Херцеговини.
Она је навела ослобађајућу пресуду Харадинају за тешке злочине на територији Косова и Метохије, Насеру Орићу за тешке злочине у Подрињу, Анти Готовини за тешке злочине на територији данашње Хрватске, истичући да су ове пресуде и наслеђе Механизма. , што је подржавало политику некажњивости.
Министар је истакао да су Суд и Механизам спроводили политику некажњивости злочина над Србима и дозвољавања величања злочина над Србима. Она је даље нагласила да је у делу извештаја који говори о проблемима Сребренице и Декларацији о Сребреници реч о неуспелом покушају наметања кривице и одговорности Србима и Србији.
На крају излагања, министарка правде је истакла да ће Република Србија наставити да подржава принципе међународног права и да очекује да ће Механизам свој будући рад прилагодити задацима које јој је доделио Савет безбедности.
