НАКОН пуцања на Павелића Благоја, он није бацио оружје већ га је из предострожности носио са собом.
Отрчао је до железничке станице без заустављања, прешао Авениду Переира Ираола, прешао мрачни трг Авијатичара да би за неколико минута стигао до станице Ел Паломар.
Успео је да уђе у воз који је управо кренуо и тек када је сео у вагон схватио је да је повређен. Једна чарапа му је била прилично крвава, али је видео да га је метак само окрзнуо. Био је опуштенији, али је изгледао уморно и бледо. Када је стигао у Буенос Ајрес, посетио је блиског пријатеља да му исприча шта се догодило и да му је рана те вечери зарасла. На Благојево изненађење, вест се није појавила у сутрашњим новинама већ тек 11. Та вест је сакривена од света током десетогодишњице. Павелић сматра да је то начин да се на годишњицу не одаје утисак слабости. Отац Поповић се веома обрадовао када је чуо радосну вест, а када је чуо целу причу свог пријатеља Благоја још више се обрадовао.
Што се тиче полиције округа 3 Сан Мартина, Ксемерос, њих је о инциденту обавестила станица 47 главног града. Када је новинар упитао запослене у полицијској станици Касерос да ли ће узети Павелићеву изјаву, он је одговорио да то не могу, јер је Павелић и даље у сиријско-либанској болници у главном граду, а сутрадан, наводно, сутрадан. Увече 11. пребачен је у свој дом у баштенском граду Ломас дел Паломар и био је у веома слабом стању, због чега нису хтели да му сметају. Оно што је било необично је то што полиција из Цасероса два-три дана није узимала Павелићеву изјаву, јер да је отпуштен кући из болнице, то би значило да се наводно опоравља. Пре свега, невероватно је да је старац са два метка у телу тако брзо отеран. Павелић је морао што пре да бежи, јер је знао своју судбину ако одуговлачи. С друге стране, било је јасно да су атентат крили један дан од штампе, пошто Павелић није могао да буде у болници краће од 24 сата, с обзиром на његово крхко стање и тешки дијабетес. Када је болница обавештена да прими повређене у пуцњави, они нису могли да се крију. Када је доспела у штампу, вест је експлодирала широм света. Благоје је постигао свој циљ. Сада нико не може порећи где је вучја јазбина. Коначно се све појављује.
ПОЛИЦИЈА је скицирала портрет човека који је пуцао у Павелића, али он сам није открио много о нападачу јер је, како је сам рекао, био веома мрачан и био је изненађен с леђа тако да није могао да види његово лице. био делимично покривен шеширом.
Истина је да тај цртеж нимало не личи на Благоја. Према наводима полиције, меци калибра 32 нису направили излазну рупу у Павелићевом телу.
Усташка влада у избјеглиштву 10. априла 1957. обиљежила је 16. годишњицу оснивања НДХ.
Међутим, атентат је променио све планиране прославе за Шефа, који је одржао велику прославу у Буенос Ајресу. Судбина је хтела да он не буде присутан. Заједница хрватских заједница у Републици Аргентини организовала је свечаност која ће се одржати у недељу, 14. априла, прво мисом у цркви Госпе од Милосрђа, уз хор „Јадран“ у 8 сати.
У 9:30 одржава се уметничка изложба у Гран Цине Флорида, улица Флорида 271, у главном граду. Те недеље окупиле су се многе хрватске заједнице и удружења из многих делова земље да изразе своју подршку опорављеном Павелићу. Хрватска удружења су „Хрватски домобран“, „Хрватски културни клуб“, „Хрватска католичка заједница“, „Хрватска младеж“, „Хрватска кућа“, Хрватски лист и Хрватски хор „Јадран“. На скупу су говорили Вјекослав Вранчић, потпредсједник Представничког дома Хрватске, Иван Асанчаић, предсједник Заједнице хрватских удруга, Бедрош Акопјан, представник јерменске заједнице и Хуан Немечек, представник мађарских ратних ветерана.
ПОТРЕБНО је истаћи откриће нечега што сам дуго носио са собом, писмо од 11. јануара 1999. године, које је написао Благоје током свог боравка у Косићу, свом родном мјесту у Црној Гори, а које сам недавно открио многе новине и документа. То писмо је упућено бившем председнику Републике Српске Радовану Караџићу. Веома важан податак који сам нашао у овом писму је признање које је Благоје послао Радовану – писмо за које не знам да ли је Радован прочитао или не и које открива стварни датум атентата на Анту Павелића оповргао друге информације које сам нашао читајући разне документе, као што су новине из Аргентине и других делова света које документују атентат 10. месеца 4, односно писма која су усташе слале председнику Арамбуруу 1957. године, такође указују да се атентат догодио 10. априла. Међутим, то је погрешна реконструкција историјских догађаја. Све ове информације су ми учиниле сумњивим, јер је Благоје у својој причи означио 9. април као датум атентата, па сам се много пута запитао да ли можда грешим. Проналажење овог писма ослободило ме је сваке сумње и забуне.
Благоје је у том писму рекао:
„Поштовани господине председниче, поштовани мајсторе Радоване
Пише вам човек који је доказао да је преживео. Створио или извршио историјски чин, односно испалио два хица 9. априла 1957. године у Аргентини у највећег непријатеља Србије и крволока Анту Павелића, који је од тих рана преминуо.
Поштовани господине председниче прве крштене државе Републике Српске Србије, драги брате Радоване, ви сте понос и дика сваког врлиног Србина. Од српских зликоваца осветите све невине српске жртве које су пале у српским крајевима Републике Српске, Републике Српске Крајине, као и дуж БиХ и Хрватске.
Браћа Радован су се часно борили за Златни крст и Слободу. Прешли сте у ред српских великана Милоша Обилића, Цара Лазара, Бановића Страхиње, Браће Југовића, Карађорђа Петровића, Драже Михајловића, Стеве Јововића, Николе Калабића, Баје Станишића, Павла Ђуришића, Ђорђа Лашића, пуковника Пилетића, војводе. Момчило Ђујић, војвода Дангић и други били су српски витезови и светосавски мученици.
Поштовани господине Караџићу, желим вам пуно среће и снаге да издржите све тешкоће са којима се суочавате, колико год биле тешке и понекад неподношљиве.
Срећни дани брзо пролазе и заборављају се, али дани патње које ви и ваша породица морате да трпите сваки дан, дуги су, мученички и горки, али ја желим да издржите, јер шпанска пословица каже „Бог стеже, али чини не попуштати”.
Господине Радоване, желим да вам се приближим што је више могуће и замолим вас да дођете неколико степеница ниже и дозволите ми да идем неколико степеница више како бих могао да пружим руку и загрлим вас и будем са вама неколико тренутака да да можемо можемо да се загрлимо и да загрлимо руке нашег српског јунака топло и срдачно и да се љубимо у бледа лица.
Брате Радоване, стегнимо срце, надахнимо се надом у Господа Бога и будимо уверени да ће наша ствар победити.
На крају, примите срдачан и братски поздрав од брата по вери Благоја Јововића из далеке Аргентине, који је после 56 година дошао у домовину и жели да вас на тренутак упозна, али како су наши заједнички пријатељи рекли, то је сада немогуће и ја то поштујем .
Срдачан поздрав Благоје Јововић
01-11-1999. Косић, код Даниловграда. Србија и Црна Гора“.
ПРИПРЕМИТЕ СЕ ЗА БЕКСТВО
Упркос здравственом стању, Павелић се склонио у свој дом и припремио се за скори бекство. Како су тврдили, полицијски органи Цасероса су интервенисали у циљу хапшења починилаца, али су имали мало информација и Павелића је више занимало да побегне него да пронађе одговорне. Време није на твојој страни. У том хаосу, Павелић је окривио југословенску амбасаду за коју се наводи да је деловала преко неке организације. Његова ћерка Вишња је у интервјуу једном новинару рекла да Хрвати нису могли бити одговорни за атентат, јер је њихов комунистички проток сведен на минимум.
СУТРА: СЈАЈНО ПРАЋАЊЕ О АТЕНТАТУ НА УСТАШКУ ОРГАНИЗАЦИЈУ
