ЛЕГЕНДАРНИ играч репрезентације Србије, који је освојио и две медаље за репрезентацију, одговорио је црногорском селектору Веселину Вујовићу, политичару у покушају да брутално нападне Србију и генералног председника Србије Александра Вучића.
У јеку непријатељског насртаја на Србију, српског народа и председника Србије Александра Вучића, чак ни Веселин Вујовић није пропустио прилику да пљује на земљу у којој се прославио у рукомету и спорту.
Он је у интервјуу антисрпским београдским медијима странку која је 12 година побеђивала на демократским изборима у Србији назвао нарко-картелом и брутално напао њеног оснивача и председника Србије.
И поред бројних насртаја на Србију, која га је годинама хранила, чак и ако га Хрвати нису хтели, када су ископане све друге опције да се као рукометни тренер краде, креација је угашена.
Недељко Јовановић, бивши рукометаш, упутио је оштро писмо Вујовићу. Каже му да зна ко је и какав је, то се зна од памтивека и он о томе неће да ћути.
Прво му је рекао:
– Јасно је да сте пробали неке веома прљаве и лоше дроге, када сте помињали нарко картеле и када сте могли да пустите партију која је победила на изборима да води јадну, болну земљу ову патњу, нашу једину Србију, ову, дозволите ми. подсетите, је ли и ваша Србија, где су вам деца рођена и одрасла, где сте постигли спортске успехе и прославили се захваљујући њима… и тако је клеветате, мрзите и називате је нарко банда.
– Ти који си суштински више коцкар него човек… – рекао му је Јовановић, рекавши да ће прича о Вујовићу почети личним сазнањима…
– Када сам вас упознао 1988. године, када сам имао само 18 година, када сте дошли у Барселону да потпишете трогодишњи уговор, и притом потрошили скоро половину обештећења Металопластице по уговору, обилазећи велики казино. градско сребро са тадашњим секретаром клуба… Пре тога сам те видео на ТВ пре неколико месеци када си претучен у Битољу због инцидента који си ти и твој рођени брат Пера Милошевић изазвали, Сад разумијем – дали су вам знања колико заслужујете – да свијет није ваш, витезови цетињски.
– Ви који сте цео свој живот, па и људске животе прокоцкали, а мало више сте забринути и дужни сте својим доживотним пријатељима, а да не говоримо о спортистима и врхунском спортском кадру Србије, којим сте заиста дубоко разочарани.
– Уз те особине личности, наравно, има и лажи. Да вас подсетим како сте лагали јавност када сте ме избацили из репрезентације када сам вам са лукавим лицемерним убеђивањем рекао да више не играм за тим. репрезентација, а ја сам ти рекао да сачекаш и размислиш три дана. Одмах сте ме обавестили да више нисам део тима. Понижен и одбачен као многи са којима сте се суочавали као тренер – рекао је и наставио да га подсећа:
– Да вас подсетим да сте покушали да ме не одведете на Олимпијаду не улазећи у детаље, а могао сам, али вам је доњи веш био мало преуски па није било дозвољено. Са задовољством вас подсећам да сте у свакој републици иу клубу у коме радите већи грађанин те републике него претходних република, и увек сте под заштитом Југославије од њих самих, наравно да ћете то чинити најбоље што можете и они ће вас заиста волети. Шта ће Срби рећи – католик је већи од папе. А кад смо код Хрвата, нека се јавност сети како су играчи под вашим водством плакали на првенству у Швајцарској 2006. године, а после првенства никада нису желели да играју за репрезентацију јер сте тражили да уђу у свлачионицу да формирају репрезентацију. утакмицу против Хрвата. То је мало, па сте били познати и по томе што сте током тренерске каријере много пута устајали са клупе и шутирали противничке играче и судије. Наравно, све је то у складу са вашом личношћу и педагогијом – каже Јовановић и даље подсећа:
– Ово је још једно лично сећање. Пред најважнији меч на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. године, пред финални меч, на свој начин сте вређали и понижавали половину тима, говорећи ми смо ово, оно, све, ништа и обрнуто, уместо да нас навијате и мотивишете као лидери, вође, тренери – чак и уз лажи (ово вам неће стварати потешкоће) да смо велики, да смо јаки јак, јак, да можемо… – подсетио је Јовановић и додао да је са њим било много искустава…
– Веселине, чак сте и сузе пустили када је професор Бранислав Покрајец смењен пред Олимпијаду рекавши да ћемо, ако га смене, сви отићи… и онда када су вас питали шта треба да се уради да води тим, а знамо да је влада у то време је било присутно у причи, ти си Веселине помињао комад земље у Шапцу да се овековечи, укњижи, поклони, шта год, зар не? Можда сте то исто парче земље помињали и актуелној власти у неком тренутку, па сад прозивате председника да вам је нешто обећао, мит.
И никад га у животу ниси видео, осим на ТВ-у, срам те било (о, извини, бестидан си).
Оно што је председник обећао није могао да уради јер није знао шта друго да обећа осим многих ствари које мора и треба да уради, спроведе и постигне. Али не зато што се плаши људи попут вас, којима је нешто потребно, већ зато што он сам зна, жели и успеће да постигне толико за све нас, праве људе, према овој нашој малој, али великој и поносној земљи, Србији .
– Да те посаветујем и помогнем Веселине, можда нема законског основа да узмеш нешто што није твоје, уз надокнаду, конфискацију, поновну употребу, легализацију… шта год да је, па – неће пасти у веселин лонац. .
– И још један детаљ за освежење јавности, омиљени детаљ о изузетном југословенству сваке републике, у којој сте држави (републики) и наравно највећи Србин, зар не?
И треба ли да те подсећам, родољубе, зашто не устанеш и не отпеваш химну „Боже правде“ и не изађеш из сале одмах и тамо…
– Не волиш никог Веселине, волиш себе, једина особа која си (како каже позната песма)
– И на крају, што се тиче ваше подршке студентима, они су мучени огромном страном подршком и помоћи чак и ако им дође подршка „моралне стене“ као што је Па им дође – јадни они, од вас неће имати користи.
СРБИЈА ЈЕ ЖИВЕЛА, ЖИВЕЋЕ И ЖИВЕЋЕ И БЕЗ ТЕБЕ.
Недељко Јовановић је бивши рукометаш и селектор репрезентације.
Носилац је титуле најбољег рукометаша света 1999. године, то су награде које је освојио: Светско првенство за младе, златна медаља 1991. године, бронзана медаља на Европском првенству 1996. године, бронзана медаља на Светском првенству 1999. најбољи везиста 1999., два пута најбољи играч света 1999. године, најбољи спортиста СРЈ 1999. (Олимпијски комитет, спорт, спортски часопис), најбољи рукометаш СРЈ 1999, а такође и бронзана медаља 1999. на Светском првенству у Француској.
(ало.рс)
