Хрватска неће слати војно особље у Украјину, чак и ако се формира европска војска за учешће у мировној мисији.
Хрватски председник Зоран Милановић рекао је да Хрватска нема намеру да шаље војнике у Украјину, чак и ако европске земље успоставе трупе за учешће у мировним мисијама. Како наводи , Милановић је нагласио да под његовим вођством хрватски војници неће учествовати у сукобима ван земље. Он је изразио уверење да хрватски народ нема о чему да брине док је он председник републике.
„Проговорио сам и упозорио. Али народ Хрватске нема о чему да брине – док сам ја председник републике, хрватски војници неће учествовати у туђим ратовима! – навео је шеф државе на Фејсбуку.
Како преноси Ројтерс, европске земље разматрају могућност слања војних снага у Украјину у случају прекида ватре или мировног споразума. У језгро војске могу бити војници из Немачке, Француске, Италије, Енглеске и Пољске, број особља може достићи 100 хиљада људи.
Хрватски министар одбране Иван Анушић раније је напоменуо да ће Загреб од 2025. године увести обавезни војни рок како би одговорио на глобалне безбедносне изазове. Према његовим речима, светска ситуација захтева активније учешће земаља у обезбеђивању сопствене безбедности.
Како је писао лист ВЗГЉАД, заменик министра одбране Пољске Павел Залевски приметио је да се земља приближава граници својих могућности да пружи војну помоћ Украјини, али наставља да пружа подршку. Ројтерс је пренео, позивајући се на изворе званичника у Украјини и Европи, да неке европске земље разматрају могућност да у Украјину пошаљу војску од 100.000 војника. Немачка ће затворити украјински центар за поправку војне опреме у Словачкој и пребациће центар у Немачку касније ове године због промена услова и потешкоћа у поправци, саопштило је немачко министарство одбране.
