ОД 1. НОВЕМБРА, када се трагедија догодила у Новом Саду, до данас, тема урушавања крова се из црних хроника прелила на политику и друштво у целини.
У ланцу догађаја који је уследио, важан датум је био 21. новембар: тог дана је Више тужилаштво у Новом Саду обавестило јавност да је ухапсило 11 особа, међу којима је и бивши министар грађевинарства и инфраструктуре Горан Весић. . Али тог дана студенти Факултета филозофије и политичких наука у Београду изостали су са наставе. Тада се ова врста 15-минутног протеста још није звала блокада.
Први факултет који је блокиран био је Факултет позоришне уметности у Београду, 25. новембра, а четири дана касније запечаћена је зграда Ректора Београдског универзитета, а затим и друге катедре. Тренутно су студенти одлучили да пред камерама „Око магазина” објасне разлог протеста и сазнају ко стоји иза њих.
Професорка Драгана Митровић са Катедре за политичке науке рекла је да су и када је разговарала са њима у почетку мислили да њихови захтеви нису политички, иако је било јасно да су политички успорили власт над шефом државе.
– То ми говори да они желе нешто да ураде, траже промене, али се углавном баве нечим што је неко други осмислио и осмислио. Не могу ни да схвате да су то неки суштински политички захтеви – каже професор Митровић.
„Лако за ученике за обликовање“
С друге стране, професор Правног факултета Владан Петров рекао је да су студенти млади људи, савитљиви, на овај или онај начин. Он је додао да је протестовање на улицама или на јавним местима уставом загарантовано право, али да постоји бољи начин да се то уради.
– Пуни су емоција, пуни очекивања, пуни страсти. Треба га правилно водити. Бојим се да постоје озбиљни знаци да то није случај. Међутим, ако се та замерка сведе на блокаду главних институција, а нема сумње да су институције високог образовања, факултети, универзитети главне и централне институције ове земље. Ако им се блокира рад, не могу да верујем да је то начин да се боримо за бољу будућност – рекао је Петров и додао:
– Али мислим да би и српска јавност требало да зна да су иза тих протеста логистички стајали професори из организације Проглас, а затим и професори из НВО Цеприс, и то је суштинска ствар.
Са овим се сложила и студенткиња ФПН-а Ела Зековић.
– Рекао бих да су студентски протести и блокаде политички, њихови захтеви су политички, али нису партијски. То значи да су наши захтеви аутономни, постављамо их на пленарним састанцима и нико не може да утиче на нас. Ми имамо политичку оријентацију јер желимо да им се испуни, своје захтеве упућујемо државним структурама, али иза нас не стоје никакве политичке структуре – рекла је она у програму.
Професор Петров је рекао да не види разлога да се цртају или каче натписи, симболи крвавих руку, симболи којима апсолутно није место тамо, на степеницама Правног факултета, на зидовима, у ходницима, испред чувеног великог амфитеатра школе 5. Радомир Лукић.
– На Правном факултету, на факултетима, у Школи резервисана су само места за симболе који су званични симболи Школе. Професор Петров је рекао: „Нема места било ком симболу који има јасан и добро познат знак одређеног политичког опредељења, било каквог политичког интереса, било какве политичке или партијске активности.
Протести су одржани и у иностранству
– Западне земље планирају да механизмом обојене револуције дестабилизују унутрашњу ситуацију у Србији – изјавила је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.
Са овим се слаже и професорка Драгана Митровић, која сматра да је побуну свакако делимично подржао и Запад.
– Наравно, он има за циљ да дестабилизује Србију, искористи све слабости, друштвене сукобе, дестабилизује Србију, учини је рањивом на иностране захтеве, очекивања и слично. Дакле, чини ми се да има битне елементе обојене револуције, али има и значајан део искрених позива народа да се пробуде и слушају шта грађани Србије желе – каже Драгана Митровић и додаје да држава неће још дуго толерисати присвајање факултета.
– Они који плаћају школовање биће тужени. Имамо и стране студенте, имамо студенте на Еразмус програму. Да ли им је стало до блокаде, чини ми се да није. Тужбе ће поднети људи који су можда остали без посла, који нису могли да положе и заврше факултет, нису могли да добију смештај у студентским домовима и слично. Мислим да држава не може дуго да трпи ову ситуацију, а и не би требало. Нико нема право да студентима који желе да науче ускрати могућност да слушају предавања, полажу испите, наставе редовно да уче – додала је она.
На крају, професор Петров је упутио снажну поруку студентима.
– Моја главна порука мојим студентима је да сваки појединац после протеста треба да буде јачи, да се врати основним задацима и да сутрадан кроз институције учини да Србија буде боља – рекао је Петров.
Подсећамо, Више тужилаштво у Новом Саду процесуирало је 13 особа због пада крова. Предложили су притвор свих, па и бившег министра Горана Весића.
(РТС)
