Верници ЗВАНИЧНО прослављају Божић, рођење Исуса Христа, један од најважнијих и најрадоснијих хришћанских празника, а у Цркви Светог Саве у Београду и другим саборним храмовима широм земље, прослава Божића почиње поноћном литургијом.
У храму Светог Саве поноћну литургију служио је патријархов викар епископ хвостански Алексеј, уз саслужење свештенства београдских цркава.
Божић се традиционално прославља испред Храма уз ватромет, у присуству великог мноштва поклоника.
Патријарх Порфирије служиће сутра ујутру Божићну литургију у Саборном храму Светог Саве са почетком у 9 часова, саопштио је Тањуг у Српској православној цркви.
Божић, уз Васкрс, представља један од највећих хришћанских празника и слави се као успомена на рођење Исуса Христа, Сина Божијег.
СПЦ Божић слави три дана. Други дан Божића је Богородица, у знак захвалности за рођење Спаситеља, док се трећег дана празнује Свети Стефан.
Верници се традиционално поздрављају Миром Божијим, Христос се роди – Истина се роди.
Божић је увек дебео дан, којем претходи четрдесетодневни божићни пост, који симболизује духовно и телесно очишћење.
Најрадоснији хришћански празник 7. јануара, поред Српске православне цркве, прослављају и Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци Грчке и Копти Египћани, који су поштовали јулијански календар.
На Божићно јутро, пре зоре, звоне сва звона на православним црквама и најављују долазак Божића и прославу Божића.
У храмовима се читала преписка архијереја Српске православне цркве.
Патријарх српски Порфирије, архијерејски намјесник Српске православне цркве, честитао је Божић и позвао вјернике да овај празник, у години обиљежавања 850 година од рођења Светог Саве, проведу у помирењу и уједињењу не смеју да забораве оне који срећно пролазе кроз дане страдања, туге, изгнанства из својих домова попут Христа, а пре свега народ Кимове земље.
Божић је празник рођења новог живота, празник деце и детињства, празник родитељске љубави – очинске и мајчинске љубави.
За Србе, овај празник је украшен најлепшим обичајима и верским обредима, и има један основни смисао и циљ: молити Бога да сачува и умножи породицу и имовину домаћина.
У Србији је најважнији део божићне трпезе чесница, колач у који се ставља златник или сребрњак и који се само руком ломи за време ручка.
По веровању, ко нађе новчић у својој шаховској фигури, имаће среће у наредној години.
По обичају, на трпези ће бити божићна печење. Чланови породице званичника, првог госта на Божић, дароваће поклоне.
А када је дошло време, Бог је послао свог јединорођеног Сина да спасе човечанство, како је писало у Јеванђељу и када је прошло девет месеци од дана благовести, коју је арханђел Гаврило објавио Пресветој Богородици Марији . : „Радуј се, добротвору мој… ето, зачећеш и родићеш сина, и даћеш му име Исус“.
Према Јеванђељу, Христос се родио у поноћ, када се најсјајнија звезда зауставила изнад пећине код Витлејема.
– У исто време се појавила велика сјајна звезда над земљом Израиљском, што је било необично јер се није кретала од истока ка западу него се кретала на југ, и није била на висини свих звезда, која је на висини од птичји лет, каже Јеванђеље.
Богородица је у пећини у Витлејему умотала Исуса у сламу и поклонила Му се као Богу.
– Звезду су 40 дана пратила три мудраца, Гашпар, Балтазар и Мелхиор. Дошавши у Јерусалим, у Витлејемској пећини, где је стала звезда, поклонише се Детету као цару над царевима и принеше злато, затим тамјан као Бога и смирну као првосвештеник и учитељ.
Цар Ирод, бојећи се за свој престо, наредио је да се сва мушка деца млађа од две године у Витлејему побију, надајући се да ће међу њима бити и новорођени Исус.
Тада је, према Јеванђељу, побијено 14.000 деце, али је света породица побегла у Мисир у Египту, где је живела до Иродове смрти.
Испред порте цркве Рођења Христовог налази се пећинска капела, у којој се налазе мошти 14.000 „витлејемских младенаца крволочни цар Ирод убио да међу њима не убије дете Христа“.
Иначе, годишњица Божића се први пут као празник помиње 336. године у римском календару. Све до 16. века сви хришћани су славили Божић истог дана, а после 1582. године и ватиканског усвајања грегоријанског календара појавиле су се разлике.
У првим вековима и православне и протестантске земље следиле су стари календар, који се касније постепено мењао.
У Србији је Божић државни празник од јула 2001. године.
(Тањуг)
БОНУС ВИДЕО – ВОЖЊА У пијаном стању 200 НА САТ ПО ПЛАТФОРМИ: Пресретач пресреће џип канадских регистарских ознака
