БРИСЕЛСКИ Кривични суд осудио је Божидара Спасића, Андрију Драшковића и Веселина Вукотића на доживотне затворске казне због убиства Енвера Хадрија, председника Одбора за одбрану људских права на Косову, 1990. године у Сен Жилу, пише белгијски лист Брисел тајмс. .
Белгијски лист Брисел тајмс пише: Бриселски кривични суд осудио је Божидара Спасића, Андрију Драшковића и Веселина Вукотића на доживотни затвор за убиство Енвера Хадрија, председника Одбора за одбрану људских права на Косову, 1990. године у Сен Жилу.
Веселин Вукотић и Андрија Драшковић су, према писању тог листа, осуђени, а Божидар Спасић, адвокат и бивши обавештајац, наручио је убиство. Пресуда је објављена последњег дана старе године, у уторак, 31. децембра.
Енвер Хадри је убијен у свом аутомобилу док је стајао на семафору у Сен Жилу 25. фебруара 1990. године.
Стручне судије и 12 поротника нису прихватили никакве олакшавајуће околности за тројицу окривљених, па су тројицу окривљених осудили на доживотни затвор или максималну казну.
Како се даље наводи у тексту „Брисел тајмса”, вишегодишња истрага је закључила да је реч о политичком убиству које је наручила обавештајна служба бивше Југославије, уз подршку логистике београдског подземља.
Спасић, Драшковић и Вукотић осуђени су за Хадријино убиство 2016. године, а потом је 2017. другостепени суд у Бриселу поништио казну којом је Андрија Драшковић осуђен на доживотну казну затвора. Како су тада Драшковићеви адвокати рекли новинарима у Србији, очекивало се да процес у вези са Андријом Драшковићем почне у октобру или новембру те године, „а Спасић и Вукотић уопште нису помињани”.
„Мислим да им се поново суди јер је у питању исти догађај“, рекао је за Крик адвокат Вељко Делибашић.
Послати Хадрија тамо?
Пецијански албански имигрант, Енвер Хадри, био је председник имигрантске сепаратистичке организације „Светска алијанса Косова“, а у време убиства био је председник Комитета за одбрану албанских права.
Отприлике у 16:00 25. фебруара 1990. Хадри је био за воланом свог аутомобила када се зауставио на црвеном семафору. Тада му је пришао други аутомобил. Према речима неколико сведока, сувозачев прозор другог аутомобила је спуштен и пуцано је. Енвер Хадри, 49, упуцан је у главу и преминуо два сата касније.
Убиство Енвера Хадрија сматра се једном од последњих ликвидација у режији Удбе, односно Службе државне безбедности. Белгијски медији јавили су да је дугогодишња истрага показала да је реч о политичком убиству које је организовала обавештајна агенција бивше Југославије, уз логистичку подршку београдских подземних снага. Све тројици оптужених суђено је у одсуству.
Хадријева ћерка Теута Хадри изјавила је након прве пресуде да је пресуда за убиство њеног оца „велика победа правде над политичким злочином“.
Иначе, као доказ против Спасића на суђењу је коришћена његова књига „Ласица која говори” објављена 2000. године, у којој је бивши шеф специјалаца ДБ описао како је извршено убиство.
Спасић је у књизи тврдио да је Хадри био терориста и да је убијен да би спречио атентат на тадашњег председника Србије Слободана Милошевића.
„Они суде на основу онога што сам написао, а описао сам само оно што сам чуо од других о тој активности“, рекао је Спасић 2016. године после прве пресуде у Белгији.
Један од осуђених за убиство Хадрија, српског држављанина поријеклом из Никшића, Веселин Вукотић је идентификован као извршилац првог мафијашког убиства у Београду у клубу „Нана“ у марту 1990. године, када је ликвидиран Андрија Лаконић.
(Брисел тајмс)
