Сутра, 8. јануара, православни хришћани прослављају прву велику годишњицу – дан Светог Стефана, првомученика.
Иако се овај празник обично празнује у част преосвећеног архиђакона првобитне јерусалимске цркве, који је био први хришћанин који је страдао за своју веру – постоји низ обичаја да се поштује овај светитељ, чак и док то чините. . Не славите Стефановдан у својој породици.
Свети Стефан је био први од седам ђакона које су апостоли поставили за помоћ сиромашнима у Јерусалиму. Познат је као први хришћански мученик, који је каменован због своје вере, а његове последње речи су биле: „Господе, не криви их за овај грех“. Поред његове духовне величине, његово име се често везује за владаре из династије Немањића, јер им је био покровитељ.
Иако многи не славе Стефановдан као своју славну крсну славу, верници широм Србије и даље поштују традиционалне обичаје везане за овај празник. Један од најважнијих обичаја је изношење божићних сламки из куће. Ова слама се од давнина сматрала чудотворном и коришћена је за повећање плодности, како у виноградима тако и у окућницама. На дан Светог Стефана власници би га носили на места на којима су желели да напредују, било да су то виногради, баште или њиве.
Осим тога, у гнездо се ставља слама како би кокошке снеле више јаја и родиле више пилића. Важно је напоменути да у народним веровањима ову сламу није дозвољено бацити. По обичају, жене га уклоне тихо да се верује да Божић неће изаћи из куће.
Иако многи људи можда неће имати велико славље на овај празник, изузетно је важно почастити Светог Стефана молитвом. Овај чин помаже у очувању традиције и поштовању вредности које носи овај светац, али и уноси духовну снагу у домаћинства, без обзира да ли вам је Стефан слава или не.
Празник Светог Стефана има посебан значај у српској традицији, јер се везује за част и поштовање породичних вредности. Чак и ако не славите овај празник, ипак можете искористити овај дан да обновите пријатељства и духовне везе у вашој породици.