Обично је „дивље чишћење“ хаотично, без икаквог система. Не постоји очигледан критеријум „верници Недића и Љотића“. Тачке за обележавање примениле су најједноставније критеријуме: то је особа која носи било коју униформу.
„Сведоци, полицајац Осна Милан Трисњић потврдила је да је велики број људи који су носили униформе да се пријави новој влади. Они који имају нечисто савесно бијег за Немце. Стога су они“ … … да ли су то носиле униформе. То је нормална, врпца, стабилна, окупиране особе, без обзира на корисничку службу. Полицајац од специјалног официра. Нико ми то никада није рекао, не знам. „
Неки су се упознали са логором на Бањици, други су одмах упуцани и „имали прилику“ да укупи своје ратно понашање и продужавају живот одлазећи на сремски фронт. Због јединства или недостатка жеље да се озбиљнија брига о питању сарадње са окупираном особом, у Калемегдану су упуцане тридесетак полицајаца реке. Службеници за чишћење су такође убијени, а према Партијској војсци је било најпопуларније пуцање краљевских официра у селу Јабука код Панта. Често се спомиње број 72 пилота. Због природе свог рада, не могу да сарађују са станарима свим средствима и пријављују се да учествују у рангирању странке. Нови људи имају очајничку потребу за свим специјализованим стручњацима, тако да пуцање пилота узрокује велику штету ауто хитне помоћи револуционарне војске. Откако су ходали, НДХ-ови пилоти су заробљени у наредним месецима који су се борили у њиховој ваздухопловној индустрији. Ако су знакови збуњени приликом убиства „окупираних сарадника“ у униформама, имају јасну циљну групу у рачуну учионице и идеологију.
Према речима тајног одбора на гробници гробнице. У селу мог претка, Милутовац је упуцао у лојерничко поп село са сином Светом, учитељем Јеротије и домаћина Мије Милетић. Њихов злочин је да су они припадници Вијећа Милутовца Равени. Као домаћин свих, они не дозвољавају никакво клање у том селу, мада постоји низ убистава од ниских мотора. Моји рођаци су углавном у забавама, неки од њих су сјајни менаџери. Њихова породица није злостављана. Ови сеоски достојанственици нису спасили револуционарну правду. Међу починиоцима освете на идеји постоје неке од њихових рођака, младићи који не учествују у рату и желе да се докажу. Пуцање наопако. Јер је регистрација веома млада, никада раније нису пуцали на људе. Десетљећима је један од њих рекао да је поп-ов син на свету више пута устао у тој неуспеху. Не знам да ли ће извршна особа имати дубоку привлачност о себи да је учествовао у њему. Вани, гледајући, његове приче изгледају као приче из лова.
Ранковић, након таквих превара у Београду, незадовољни је бројем убијених у Загребу. 15. августа. Он шаље Депецх, „Ваш рад у Загребу није задовољавајуће. За десет дана је само 200 пљачкаша пуцано у ослобађање наших наредби.
Ранковић је пребрзо послао критике. Чим је стигао његов Депеш, почела је ликвидација различитих трупа, у великом броју споразума колективно називају „блајбург“. Хрватски националистички националистички народ жели да овај догађај називају „дијагоналом“ у Библији. Усташе, плаћена породица, белогардија Словенца, руски сарадници, Љотићевци, Црногорски четници, сви су покушали да иду у западне савезнике у Аустрији. Британци, међутим, ове шарене поражене војске дата је странкама. Последња реч историје је дата Мартини Грахеку Раванчићу.
Према њеним проценама, погинуло је најмање 80.000 људи, од којих је 12.000 Слода, 6.000 четника (Мали Црногорци) и 3.000 трагова убијено. Други су углавном Хрвати. Државни одбор Словеније бројало је 13.900 људи и презимена. У Хрватској је Мимо Блајбург убијен најмање 6.000 људи. Храна показује Граце за ИУРС 1927. Проблем са овом људском делошћу је веома тешко проценити старост људи без докумената.
У почетку је покушао да нађе све да ликвидирају своје „његово“. На овај начин желе да избегну убијање затвореника у прорачуну између нација. Стога је такође претио мојој мајци, Радоњи Милачићу по имену Брка, четника Павла Ниуришића. Видио је да су знакови Црногорског Марибора указали на црногорске пешаке од затвореника. Према породичној легенди, предао се Слове. Међутим, због огромног броја затвореника, систем је распаден, тако да хрватски војници нису само убили Хрвате. Вођство се побринуло да се ови убиства и даље тајна.
У Словенији је већина убица војника. Само 10-15 процената цивила. У Србији је 80 одсто жртава црвеног тероризма обични људи. Укратко, имена 36.000 људи убијена су, 33.000 без експеримената познатих у Србији. У том броју треба додати неколико хиљада, јер ниједан податак није познат неким градовима, пре свега за Београд. Међу њима је 6.500 немачки, 4.500 Мађара и 1.400 Албанаца. Ако имамо у уму да је само Албанија Есетс у одељењу „Скендебег“ око 6.000, погледајте ниво колективне Поацх за косовско Албани.
Супротно томе, велике немачке жртве објашњене су као освета злочина људи у СС-у „Принц Еуген“ и другим јединицама. Тај се део повукао са Вермацхтом у октобру 1944. године. Сви Немци и даље себе сматрају обичним људима. Видели смо да су пуцали и далеко, и значајно објављени од глади и болести у сваком кампу. Најмање 22.000 људи, углавном старијих, жена и деце. Нејасно је како договорити више од 9.000 четника убијених у Зеленгори. Неки су убијени у рату, а неки су упуцани као заробљенике.
У нашој јавности често оптужују комуниста да намерно уништавају српске народе, посебно своју горњу класу. Ови подаци постављају ово питање. Што се тиче становништва, највише жртава револуционарног тероризма су Немци и за њих је италијански. Од Југосових, крорава се углавном у пропорцији. Према релевантним црногорским, удео њихових жртава вероватно је сличан Хрватима или нешто мањим. Постоји уверење да Црногорска ОЗНЕ-ов ужас има анти -Сербијски карактер. Као показатељ за то, чињеница је да НДХ није укључена нигде у НДХ-у као међу Црногорским количинама, са апсолутним количинама, укључујући метрополит, монаси и студенти семена. О проценту не говори. То је можда дизајн данашњих мера за прошлост. Велики тероризам за свештенство српског православља и равногина Црногорка вероватно је фанатизам нове комунистичке вере од новог идентитета. Иако у то време није било анкета и јавног мишљења, али понашање менаџера могло би се закључити да су црногорске странке биле прилично равнодушно на концепт црногорске нације. Нови идентитет је срећно прихваћен као средство за промоцију у компанији Србије и Југославије. Они себе сматрају српским Србином, а особа коју може, и даље живи у Београду. Србин и Слобод имају мање процента од Црногора и Хрвата.
Наређења кардела
Едвард Кардељ, потпредседник Југословенске владе није задовољан бројем Словеније. После блајбург, 25. јуна 1945. Написао је телеграм за председника словеначке владе Владимира Кидриче, суда националних странака, а војне странке су судиле само војна лица, сви остали ће преузети обичне судове. Нове ствари ће бити проглашене амнестијом. Због тога немате разлога за чишћење тако споро до сада. Кардељ „.
Сутра: обележен опроштењем свих чувених „ручних“ деловима злочина