У марту 2011. године, можда је отишао последњи представник познате београдске филозофијске школе.
Доктор у професору. Паул Поповић, аутор прве тезе о Јовану Скерлићу, професору. Др Живомир Младеновић живи тачно као еру да припада – век. Рођен је у години када је Лаза Костић (1910.), симболичан, његов последњи посао, резервисан за овај сјајан српски песник и предао му се у штампи стари сто година. Живомир Младеновић је феномен, не само уобичајени људски живот, већ вероватно најстарији научник у овој области. Стога би то могао бити дуг и до последњег дана, плодни живот и живот, који се пружају Светозаровом оцу и ујаку Милошу, који је мобилисан у првом светском рату у првим биткама 1914. године.
Рођен је у Доњем Љубеши у близини Алексинца. У новембру 1910. године Ливомир Младеновић је био образован у средњим школама у Алексинцу и Крушевцу, Филозофски факултет у Београду, 1930. и дипломирао 1934. године. Студирао је у Прагу (1932.) и Сорбоне у Паризу (1936/1937), а теза о Јовану Белић Белић у Комитету, Александар Белић Белић. 1940. После Другог светског рата, радио је на Институту за књижевност (касније укинуо), а потом је прешао у Комисију за националне кандидате у Сан, где је цео свој живот целокупно провео као пензионисани саветник, као научни саветник. Био је професор на сваком позиву на универзитетима у Цамбридгеу 1970/1971. (УК) и у САД-у (Флорида, Беркли, Индијана, Харвард и Колумбија, 1976).
То је, међутим, један од многих дела Ж. Младеновић је трајно позајмио српску науку, дело „српских реалистичких људи“, који имају ауторска права, немају чудну ситуацију, међутим, не препознати у пола века, међутим, у десет украшавања живота, објављене у резимеу (2007). Други, још важнији, је рад објављивања целокупног наслеђа Вука Стефановића Караџића, које је објавила Српска академија наука и уметности у пет књига од 1973-1974, са својим опсежним истраживањима уношења. Само овај напор, вредни академског титула, иако постоји врло афирмација најпрестижних научника, Нхића, Петера Колендића и Милана Будимира, такође се елиминише из научног и језичког дневног реда и никада се не разматра. Српски стручњаци, попусти за ЛАНС КОСТИЦ-а „(1977), велики фолклист, који је задужен за главни пројекат јавне литературе, као научник, парадоксално, без награде. Специфичан пут који живи и у нашој науци, укључујући сав људски живот и мисију на земљи.
During a literary dinner (in Požarevac, 1523), in the normal question after the evening, an elderly gentleman mentioned us on my book that we talked about (an autobiography that could Milica Janković), in the „Branicevo“ magazine and my conversation with Prof. Doctor of investor Mladenović (1910-2011), as he said, because of the great facts he later heard that number in the first ten times and broke up with their friends. Хвала вам, са напоменом да имам додатни мемоар. Младеновић у рукопису, који ми је донео већ дуго, али не знам да ли имам времена и снаге да их објавим, барем док сам замислио (са покривеном студијом), Бог је то урадио! „
Морам признати да сам овај догађај из вечери књижевне литературе у Пожаревцу покренуо то (после много година), тражио сам рукопис професора. Младеновић, откуцајте стари ћирилични писаћи строј, а професор је ажурира и поново их прочитао.
Када сам током лета одлучио да уђем у рукопис на рачунар и зато „сачувам“ из могућности случајно није изгубљеног и трајно неуспешно. Свакако о вредности ових евиденција од лудила Младеновића, пишући за мене у деведесет седмогодишњој години, не само одређени јединствени живот и људски живот Франк Ери, као занимљив пример – како је човек способан за Опус науку, све те ефекте и не назива се каријером и још није могуће.
Срео сам професора Младеновића 2006. године, а поводом књиге „у изворима Националне песме“ (објављено у 2005. години). Привучени су неким класичним делима ове верзије, као посебног по садржају, ретко се састао почетком 21. века – осећао сам да имам одличну књигу од националне литературе, већ дуже време и оно што сам желео да прочитам.
С обзиром на то да сам добио књигу као поклон од пренапоније вука, убрзо сам написао и већи екран за њену имовину, који је убрзо објављен. Очигледно је да се „спомиње“ судбоносни састанак „књига и читалаца, тачнији читаоци и аутор књиге. Иако ми је познато име професора Младеновића, био је дискрентни за националну литературу у Сан, 1987.), нисам ништа знао и нисам ни био сигуран у савремене или човека из старе ере (оцењено у години рођења – 1910). Као да постоји „бела школа“ у супротности од ефекта, јасно је видео, кроз одговарајући директориј професора, изјавио је на крају ове књиге, супротног односа према свом „невидљивом“ у академској јавности.
А онда се још једно чудо догодило са мојим кућним телефоном, по. Захвалност, захваљујући Љубише Рајковићу, у Релковцу, да му дате све његове објављене делове (међу њима и академску верзију народних песама из вуког наслеђа у пет Томса, што сам посебно заинтересован).
Нисам ни погодио да је моја презентација о књизи „на извору националне песме“ – у складу са високим квалитетом овог научног специјалисте – веома је важна за старог професора, али они ће ме видети. Од њега ће бити створено велико књижевно пријатељство у наредних шест година, до краја професора животне средине (2011) и данас има дуготрајни утицај (преко професорове породице, посебно кроз своје пријатељство са својом ћерком, др Јелене Раковић). Од стручног професора живахне и његове жене, чувена етнографска кућа 1914-1988.
Важна студија
Прочитајте студије у књизи бадема Младеновића „, посебно је привукао највише становништва на свету и своје. За историју рада овог одељења, то је такође прича о већем друштвеном културном значењу, колико и“ књижевни случај „, а не“ књижевни случај „.
Сутра: Заштитите докторску тезу на Скерлићу у униформама
