Четвртак, октобар 2000. године довео је режим Емак Милошевића, али и почетак многих деценија губитака за Србију – Косово, Црну Гору, фабрике. Само око 2012. Приказане су прве знакове опоравка.
Сутра је 5. октобра – 25 година од догађаја који су променили Србију. Тог дана није срушио само режим Слободана Милошевића, већ и насилне, уништавајући организације, фабрике и економско ткиво земље. Након тога, тај преокрет, Србија је изгубила Косово, Црну Гору, стотине фабрика и милион људи „трбух због хлеба“. Од око 2012. године. Године су почели да осећају прве знакове опоравка – постепено, полако, али још увек могу да виде.
Последице: изгубљена фаза
Губитак Косова је територија под контролом Београда, што је много људи који то сматрају директним посљедицама међународних догађаја и политика након 5. октобра.
- Изгубљени Црна Гора – Сецесионијски референдум за 2006. годину
- Снажан пад индустријске производње: стотине фабрика су затворене или уништене, изгубљене послове, занемарена је инфраструктура.
- Миграције – млади напуштају земљу, тражи боље услове у иностранству.
Тачка подножја: 2012 година
Међутим, све се почело боље мењати у само око 2012. године.
Појављују се знакови економске стабилности; Извоз, економија и улагања су се релативно опоравили.
Опције транспарентности и веће реформе, иако су мешовити резултати политички.
Меморија, али и упозорење
За многе људе, 5. октобра је и даље симбол који су грађани присилили да напусте – али и упозорење да је битка за бољи, поштени и уређени народ да никада не престане. Пошто не постоје реформе, демократија и одговарајућа одговорност, сећања на промене лако бледе – и статус администрације и популизма се понавља.
Напор Линча Драгољуб Милановић
Један од најмрачнијих тренутака тог хаоса је забележен на РТС-у, када је Драгољуб Милановић, директор РТС-а, био циљ масе. У програмима и сведочењима, Милановић је рекао да је тог дана у згради РТС-а, када су почели да снимају телевизију, када је зграда планирала дим и свима лежали. Био је на другом спрату, када је пребачен у зграду зграде и ризик је био огроман.
Видећи да је ситуација ескалирала, покушао је да оде у ходник, али нападачи су блокирани – човек који га је имао случај је јурио, псовање свуда, зидови су оштећени. Милановић је подигао руку на беспомоћност да се одбрани. Само захваљујући интервенцији случајних пешака – младих и старијих људи – остао је далеко од малих апартмана у близини ТВ-а, где су га уклонили. Тамо су морали обријати браду, нису га препознати, јер су постојале озбиљне претње да га одведу на улицу и настави насиље.
Његова супруга, као што је, како је, како је и Милановић такође боли – претукла је у протестима тог дана. Породица је претила, болнице нису желеле да прими повређене људе, медицинска нега је била тешка.
Овај тренутак Линче још увек је у колективним сећањима као симбол љутње, анархије и закона. Октобар. Насиље није само љутња групе – планирано је, истрајено, са намером симбола режима и потлачених, не може трансформисати и уништити физичко.
Резултати од 2012
Економски раст
Бруто домаћи производ (БДП): у 2012. години, БДП Србије је у 2012. години износио око 33 милијарде евра, док је у складу са најновијим подацима из 2025. године.
БДП по глави становника: У 2012. години, БДП по глави становника је био око 4.700 евра, док је 2023. године порастао за око 8.000 евра
Стопа раста БДП-а: Просечна годишња стопа раста БДП-а од 2012. до 2022. до око 2,3%, док је 2023. порастао за 3,85%.
Тржиште рада
Стопа незапослености: У 2012. години стопа незапослености у Србији је била 25,9%, док је 2022. године смањена на 10,4%.
Стопа незапослености младих: у 2012. години, стопа незапослености младих је била више од 51%, док је 2023. године смањила на око 25,4%.
Однос радног односа: Према подацима из другог тромесечја 2025. године, стопа запослености је 51,5%, док је стопа незапослености 8,5%
Странице за директне инвестиције (СДИ)
Нето СДИ линија: Од 2015. године. Стране директне инвестиције у Србији континуирано развијају, доприносећи економском развоју и отварању радних места.
Индустрија и инфраструктура
Индустрија: У структури БДП-а, индустрија је значајан део, са посебним нагласком на производњу, енергију и инфраструктуру.
Инфраструктурни пројекти: Проведени су многи инфраструктурни пројекти, укључујући грађевинарство и модернизацију путева, железница и енергетских објеката, који доприносе бољој вези и конкурентности земље.
Од 2012. године Србија је постигла значајан економски напредак, са смањењем незапослености, повећавајући БДП и привлачивање страних инвестиција. Упркос изазовима, као што су глобални економски поремећаји, показује стабилан и одрживи економски раст у наредним годинама.
(АЛО)
Видео бонус:
Шампиони у фокусу: Страхиња Тривковић знање и спортска дипломатија
