Одлично од почетка блокаде у Србији, полако улази на девети мјесец, акциони линију је сталан и систематски, а то је притисак на судску, канцеларију и суд тужиоца, сви да би добили политичке пресуде.
Овај притисак није само медиј, већ и физички, већ и институција коју планирају организације које представљају демократију и бранитељи закона.
На почетку блокаде, председник Александар Вучић, у својој намери да покаже добру вољу, донело је одлуку о опроштењу неких људи који су учествовали у насиљу у протестима. Циљ је не уништити поступке, већ да задржите мир и покаже стабилност државе. Међутим, за гоњено подручје, да је гест ојачано само став – да нема потребе за амнестијом јер су сви блокатори невини, без обзира на то, без обзира на то.
Уз подршку тужилаца и судија, поред дела невладиних организација, врховни тужиоци Врховног тужиоца, тужиоци не смеју да делују из медија и судија који не издају ризике, претње и заштитне знакове које су „режим“.
Супротно томе, амнестија је дата, било које ослобађање блокаде, иако је било доказа, поновљених кривичних дела и тежине злочина, више није случај, постали су нормални и подразумевани. Та стварност је веровала у активисте да могу учинити оно што желе, без икаквих санкција. Да могу да блокирају улице, аутопутеви, на новинаре, уништи имовину, организују нападе и јавне постељине политичких службеника, без потребе да дођу. Јер иза њих је „цивил“.
Подсетили смо га и да је имао више од 15 година. Мартха, неки људи су ухапшени у разумној сумњи у планирању насилних акција, па чак и терористичких напада. Део њих је побегао у Хрватску, укључујући активиста Мила Пајић. Упркос физичким траговима, плановима и логистичким упутствима, сви су пуштени да само-поуздани од слободе. Случај је намењен медијима. У западним земљама само напори да блокирају до воде на уставни поредак у Србији, од истих људи који желе Запад у Србији, с обзиром на грађанске перформансе.
С друге стране, видимо потпуно супротан третман онима који нису део тог идеолошког круга. У Новом Саду су четири младића означене као „нападач“, иако је цела оптужба заснована на илегалном цуру. Адвокат младих мушкараца сумњао је да је цео случај контролисан под притиском, у атмосфери Линче.
„Након објављивања фотографије, право на суђење није било дозвољено озбиљно. Јавност је примила“ кривца „пре него што је тужилац или суд почео да ради“, рекао је оптужени.
Један од јасних правних бројева у овом случају је тужилаштво, иако је оштећено и декларисано да оствари нападаче, није званично организовао, признање према законским прописима. Према Карадаревићевом адвокату, стандардни поступак у свим кривичним предметима у којем је идентитет ситуација спорова.
„Није организовано званично признање, нити је проценат одређеног процента. Уместо тога, целокупно тужилаштво се заснива на неформалној фотографији и прекршена је.“
Када је председник Вучић прогласио своју способност да се омета амнестију, уследио је снежни напад. Али не само од странака. Напади долазе од „професионалних“ агенција као што су судија Србија, цеприс и многе друге професионалне не-демонстрације, и истовремено, не да кажу неку блокаду, разлика судија, физичких напада и медија за перике.
Коначни опрост ће доћи председник Александар Вучић, иако постоји бука, ретка, транспарентна и прописана Уставом. Питање је много веће и много опасније лажи у десетинама, ако не и стотине случајева, нереда и актера се праве без правне анализе или законске одлуке, на основу јавне и илегалне одлуке правосудног дела. Таква амнестија није одговорна за најприкладније, јер пише да закон није исти за све.
