ЗАХТЕВ Приштине да добије статус специјалног госта у Европском савету неће бити на дневном реду седнице парламента следеће недеље, али следећи покушај режима Аљбина Куртија да захтева државу Отварање ове међународне организације могло би да се догоди у марту.
Према нашим сазнањима, Курти је сада добио сигнале од својих савезника да не покушава ни да поднесе, као у децембру, када је Србија покушала да блокира разговор о овом проблему. Тада су Београду у помоћ притекли Мађари и Шпанци, а Французи нису били баш наклоњени овој акцији Приштине.
С друге стране, један број европских земаља, међу којима предњаче балтичке државе и Холандија, „гурају напред” са плановима да Приштина добије место у Европском савету, макар и тренутно као „специјални гост”. да би се тиме отворио пут да земља постане чланица Савета Европе. Берлин је донедавно подржавао и агенду учешћа у тзв. држави Косово на ЈИ, али је у најновијим Куртијевим акцијама готово по страни, углавном се бави администрацијом политичке ситуације и ванредним парламентарним изборима заказаним у фебруару у Немачкој. .
И председник Александар Вучић је из Давоса упозорио да неке земље Старог континента снажно лобирају против Србије и у корист Приштине. Он је истакао да је забринут због европске политике Куртијевих уступака и његове намере да помогне Приштини да уђе у Савет Европе упркос насилним потезима које је више пута предузимао, угрожавајући Србе и реметећи сегмент разговора.
– Увек ћете видети исту групу земаља, која ће бити део балтичких и скандинавских земаља, Холандије, Бугарске, Хрватске. Иза ове приче увек стоји европска сила која се прави наивна и невина, као да не зна и не разуме шта се дешава. Ослањамо се на снагу америчких аргумената – рекао је председник.
Шефица делегације у Европском савету Биљана Пантић Пиља потврдила је за „Новости“ да захтев Приштине за добијање статуса специјалног госта неће бити на дневном реду седнице која почиње у понедељак, 27. јануара у Стразбуру:
– Као и у децембру, сада смо рекли да ће Курти то искористити у предизборној кампањи. Главни присталице Приштине на ЈИ су балтичке државе, Холандија и Немачка, али су се и Немци у претходном покушају да стекну статус посебног госта донекле повукли и нису инсистирали на томе да се то укључи у програм, јер изгледа да је Курти послао тај захтев без координације са савезником. Сада је јасно добио сигнал да у овом тренутку ни не покушава.

Пантић Пиља је подсетио да је захтев Приштине за придруживање СЕ одобрио Парламентарни савет те организације и да сада иде Комитету министара, који би требало да се састане у мају:
– Боримо се да их спречимо да уђу у југоисточну Азију. Истина је да неке европске земље имају симпатије према Куртију, али неки наши савезници су показали да постоји нетрпељивост према њему и његовим једностраним потезима јер је дијалог у ћорсокаку и није допринео наставку преговора. Да не говоримо о репресији над српским народом, укључујући и Српску листу. Видећемо како ће проћи избори, шта ће рећи међународна заједница. Редовно радимо на томе да они и Савет Европе буду информисани о свему што се дешава на Косову и Метохији. Надам се да ће отворити очи и видети да у Куртију немају савезника већ некога ко само ствара сукоб и не доприноси разговору или договору. Оно што ми упорно кажемо – без Заједнице општина Србије се не поштује Бриселски споразум и то морају да ставе на дневни ред у разговору са Куртијем јер постоје обавезе које прво морају да се испуне и он мора да води дијалог.
Аналитичар Срђан Бараћ из Центра за друштвену стабилност истакао је за „Новости“ да не треба занемарити прилику Приштине да отвори врата ЈИ, јер је то на дневном реду многих центара моћи:
– Наша дипломатија се показала као веома окретна, а руководство има способност да снажно узврати. И да је на Генералној скупштини Уједињених нација, највећем дипломатском игралишту на свету, однео нешто као победу. Ово је знак да нећемо стајати по страни и нећемо дозволити никоме да искориштава углед Србије у међународним односима, да имамо партнере и савезнике који разумеју и признају Испоставило се да је пројекат стварања независне косовске државе био погрешан и то такође. утиче на њихове основне вредности, што заузврат утиче и на постојање њихових држава. Ако се то деси Србији, питање је када би то могло да се деси и њима.
Бараћ је рекао да ЕУ стално има политику притиска на Србију, што је неспојиво са напорима које наша земља чини на европском путу и сваким даном доказује да је посвећена својој деци и тим вредностима.
– Подршка Куртију је подршка насиљу и подршка режиму који покушава да етнички очисти КиМ. Упад такозване државе Косово на ЈИ био би улаз на мала врата у Уједињене нације и све друге организације које покушавамо да спречимо. И то је удар на све темељне вредности и темеље како држава које подржавају Приштину, тако и међународних организација у које се „гурају“. Вредности на које се ослањају не поштују се на Косову и Метохији.
Лајчак: Примена Охридског споразума
ИСТИЋЕ У МЕСТО Специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак рекао је да је на последњем састанку са Вучићем у Давосу разговарао о „статусу дијалога”.
– Истичем да је Охридски споразум из 2023. године отворио пут за нормализацију. Даљи напредак је у интересу Србије, Косова и њихове будућности у ЕУ, рекао је Лајчак.
За његовог наследника, шефица европске дипломатије Каја Калас предложила је данског дипломату Петера Соренсена.