ДОК Приштина готово свакодневно крши закон на основу којег је основан Савет Европе, Берлин по сваку цену покушава да унесе лажну државу у ову институцију, од које је само још један корак – гласање на Комитету министара.
После убрзане процедуре, такозвано Косово је, упркос правилима и редовима вожње, превазишло све препреке и, на основу извештаја Доре Бакојани, стигло до врата ЈИ, али се ту зауставило због режимског Аљбина Куртија који је одбио да предузме чак и почетне кораке ка оснивају Заједницу општина Србије. Сада када је Немачка одлучила да превазиђе такозвано Косово кроз циљеве, председник Франк Валтер Штајнмајер је срдачно рекао свом „колеги” Вљоши Османи да његова земља подржава „приступање Косова Европској унији и Европској унији”.
Убрзо је уследио савет специјалног изасланика Немачке за Западни Балкан Мануела Зарачина, који је изјавио да је „Нацрт Уредбе о ЗСО који је припремила ЕУ добар и Берлин жели да га Приштина пошаље Уставном суду“.
– Имате добар нацрт који су написали ЕУ и ваши партнери и пријатељи. Желимо да то прихватите – рекао је Зарачин у Приштини у разговору поводом четвртвековне годишњице немачког ангажовања на Косову и Метохији.
Он је такође навео да „ако Приштина упути нацрт уставном суду, он ће ићи на Европски савет“. Он је тај који је позван да каже Косову да Немачка лобира, али они сами морају нешто да предузму.
Занимљиво, није помињано да је по Бриселском споразуму договорено да Менаџмент група, коју чине представници српских општина, буде једина овлашћена да доноси прописе, то је учињено, али је Приштина то одбила, желећи да ЗСО бити сведена на НВО без суштинске моћи.
Прекида нам гласове
ГЛАСАЊЕ о пријему такозваног Косова у Савет Европе штети нашој земљи јер немамо два сигурна гласа. Русија је практично избачена из југоисточне, а Белорусија суспендована, што значи да није имала право гласа. И сада је Азербејџан на истом путу, и ми смо на истом путу. Мандат представника ове каспијске нације остаје непроверен због наводних кршења људских права у њиховој домовини, а они тренутно немају право гласа али још нису искључени. Елвира Ковач, која представља Србију у ПС СЕ, рекла је да то подрива легитимитет и кредибилитет платформе за садржајан дијалог, јер најмање 10 милиона грађана једне европске земље још увек није представљено на СЕ и нема право гласа.
– Азербејџан је данас вредан фактор у међународном поретку заснованом на праву, миру и безбедности. Желим да подржим и позовем на повратак дијалогу и наставак учешћа азербејџанске делегације – рекла је Ковачева.
Према сазнањима „Новости“ из Европског савета, још се чека одлука о прихватању Приштине.
– Велики је притисак да се то питање поново активира, али за сада нема помака – истакао је наш извор близак СЕ. – Сигурно се ништа неће десити до избора у Приштини, а видећемо касније. Тренутно, Француска и Италија не подржавају у потпуности став Немачке.
Иначе, Парламентарна скупштина Савета Европе усвојила је у априлу препоруку о пријему Приштине, после осам година одбијања да спроведе одлуку Уставног суда и књижења 24 хектара земљишта као својина манастира Високи Дечани, затражио од катастарске службе да то земљиште упише као власништво Саборног храма.
То је Бакојани био довољан сигнал да Приштина поштује владавину права, иако је, када је почела да пише извештај о КиМ, рекла да успостављање ЗСО треба да буде услов за улазак у Савет Европе. Затим је снизила критеријуме па је оснивање ЗСО пренела као обавезу, али након уласка у ову организацију.
Србија је на седници Народне скупштине истакла да је евентуални пријем такозваног Косова у ЈИ незаконит. На њему су учествовале углавном земље које нису признале одметнуту државу, али и део италијанске делегације, која је инсистирала на примени Бриселског споразума, односно на стварању ЗСО. Извештај Бакојанијеве добио је зелено светло, али се показало да гласање на Комитету министара, где је свака земља имала по један глас, неће ићи баш глатко, па на седници тог тела у мају пријем Приштине није прошао глатко. на дневном реду. Да би се одобрило такозвано Косово, потребно је да освоје две трећине гласова од 46 гласова, односно 31.
