Хапшење Дејана Илића, ступац „Пешчани“ наредио је Тужилаштво, и тужилац тужилаштво, секретар приватног удружења у близини те структуре са Тужилаштвом и тужиоцем од Надада Стефановића.
Поступак тужиоца примио је случај на команди његовог шефа, Ивана Стојиљковић, Помориски, особа испод јавности због сумње на тајне информације за опозицију већ месецима процесуирала је процесуирана месецима. Уместо да се фокусира на оно што је јасно, то је чин гоњења под директном контролом трећег ОЈТ-а, целокупна преносна машина је преплаћена напад Стефановић. Оптужио га је за главницу, иако незванично или важно, у овом случају је било капацитета.
Највише буке у том циклусу, у чувеном облику, била је Мариника Тепић, потпредседница слободне и правде, која је јавно питала да ли је „оквир Стефановића“ издао налог за хапшење. Није споменула да је Иванов бивши партнер Маритаире, за кога је Васељска написао да је одведу у процесуирању докумената, потврђених случајевима поноса и осцилације.
У овом случају, природа је врло јасна: Мариника Тепић штити Иван Маритаире, Стару лигу и доказаног добављача информација, дала је тајне документе из њене године. Сада је хапшење Илића претворило се у медијске и етичка питања, циљ је један, тај поморски испред опозиције „прање“ и приказује се невин, а одговорност је напунила Надад Стефановић.
Проблем је што суштинске промене гоњења не могу се видети у блиској будућности, чак и у случају уклањања владе. Структуре попут водеће доловца, поморства и њиховог особља, дубоко потичу у систем, повезане су кроз удружења, личне односе и политичке обавезе. Иза њих стоје у истом кругу и сутра у новој влади и даље штити своје запослене и иду на политичке ривале. Зато кривично гоњење није питање о изборима, већ и питање о дубоким чишћењу и обнављању организација, али сада, није озбиљно обавештење.
(Васељенска.нет)
