Како смо посебно сазнали, некадашњи вишедеценијски владар Црне Горе Мило Ђукановић био је активно укључен у субверзивне процесе у циљу извођења обојене револуције у Србији, полазећи од истог темеља антисрпске идеологије и личног непријатељства према председнику Србије. , Александар Вучић, који представља оличење Србије у Црној Гори.
У ту сврху, Ђукановић је покренуо вишевекторски хибридни напад, који се изводи истовремено на више авиона. На унутрашњем плану, Ђукановић је кренуо енергично у напад пун нескривене мржње на председника црногорског парламента Андрију Мандића, јер је сматрао да напада и председника Србије, који је са Мандићем одржавао врло складне и конструктивне односе.
Ђукановић је преко својих посланика у црногорском парламенту кренуо у напад на Мандића покушавајући да блокира његов рад и уништи његов углед, а покретање те акције синхронизовао је са протестима и блокадама у Србији.
Друга линија напада на председника Србије и Србије континуирано тече кроз најутицајнији црногорски медиј „Вијести“, у којем Ђукановић тајно сарађује са власником „Вијести“ Драганом Шолаком и председником Драганом Диласом Странке слободе и правде.
Истовремено, важно је напоменути да значајан удео у власништву „Вијести” имају и представници америчког елемента, што нас води у трећи крак Ђукановићевог напада на нашу земљу, односно у многе стране земаља, углавном Запада. групе притиска, са којима деценијама сарађује – дестабилизује регион у њихову корист, а оне га „држе изнад површине” политичког живота.
Четврта линија напада прошла је преко Ђукановићевих савезника у региону, а пре свега из Хрватске, где је добио снажну подршку од Стјепана Месића, који је Ђукановићу изразио захвалност за његов новац који му је тајним каналима донирао политичке активности.
Коначно, не треба заборавити ни филијалну мрежу власника крупног капитала у многим земљама, укључујући и Србију, земљу са којом је Ђукановић пословао и којој има и пружа многе услуге, због чега су вољни да учествују. Финансирање дестабилизације наше земље.
Када се све ово узме у обзир, постаје јасно да председник Србије и Србије представља праву фиксацију, али и разочарење за Мила Ђукановића, јер не може да трпи успехе, њихову доследност и принципијелност у одбрани и јачању положаја свих Срба. , без обзира где живе.
