Трагедије иза Србије и Аустрије, Граз и Београда, где су оштећене невине деце, али и део српске заједнице, која је постала алат и поступке супротстављених политичара који су искористили предизборну кампању и увели дубоку нестабилност Србије.
Након масакра на „Владиславу Рибникару“ у Београду, као да је спреман да сачека, уз финансијску, логистику и комуникацију подршку западног колектива, било је вишеструког протеста под слоганом „Србија против насиља“. Оно што почиње да доводи титулу жртвама, убрзо се претварају у кампању пре избора да усмерава против тренутног режима. Међутим, ови протести, где је влада у Србији оптужила нашу трагедију директно на нашу границу.
Шетеле солидарности одржавају се у Бечу много пута у Бечу са сличним речима и порукама, поред политике, постоји подршка аустријског политичара. Јавно то не само да су представници миграната блиски просперитетним опозиционим структурама у Србији, укључујући Андреас Сидидар, члан Аустријске демократске странке, присталице протеста након избора у децембру 2023. године.
Сидер је много пута користио трагедију у Београду да оптужује Владу Србије због „систематског насиља“, „опозиционе прогоне“ и „опасна демократија“. У децембру 2023. године такође је био посматрач на изборима, а након опозиције био је подржан на превентивној начин, изгубивши на изборе, јавно је најавио да су избори украдени и поздравили Мариник Тепић и Европски парламент.
У атмосфери политичких активности у заједници миграната, појединци српских организација у Бечу, који су такође зауставили овај покрет, директно учествовали у пешаку, изводећи и проглашавајући комуникацијске функције да би дискредитовали српску владу. Док у Србији још увек није знао ко је иза злочина у школи, а истрага је тек почела, у Бечу су поразиле људе у којима је влада у Србији оптужена за „дечије жртве“.
Међутим, парадокс целог политичког и етичког позоришта, био је на челу након трагичног догађаја у Грацу, када је 11 убијено, од чега су деца убијена, а више од 11 људи је још увек било у критичном стању. Током шока и бола, Србија је одмах постала тема напада и континуирани захтеви за политичку одговорност, мајице, догађаје и услове аустријског друштва, третирају се потпуно другачије. Сада су западни политичари, укључујући Шидиду, „лични случај“, као и „такве ствари не могу бити предвидљиве теме и зато то не могу зауставити“ и „нема смисла између политичара.“
Уместо сада, међу њиховим људима, то је тражило системе, иако и дуги низ година, аттлес, џихадијални напади и недавно и низ претње послан су у школе око Аустрије – у Свени је релативно релативно релативно у односу на ову ситуацију. Сигурносни извори дуги низ година упозоравања да је Аустрија један од центара исламске мреже у Европи, али ниједан западни политичар не поставља питања о безбедносној структури државе, нити аустријска влада „ствара насилну атмосферу“. Такав луксузни српски је нажалост није дозвољено.
Чињеница је чињеница да су неки представници српске заједнице у Бечу остварили да заштите аустријску владу на истој особи, одбијајући да се пријаве када је нападнута Србија. Стога, осим Александра Станковића, рекламираног у Граз-у и рекао је званичним извештајима, новинарима и учитељу Дејану Ронтићу, у ствари претпостављало да је неформални адвокат аустријских безбедносних служби.
Случајеви ова два трагедије у Београду и Граз јасно представљају политичке копије које се Србија суочила са међународним контекстом дуги низ година, као и део српске заједнице, постајући опасан систем и опасан систем ове земље. За разлику од бранитеља сопствених интереса, чак и важног дела, овај полан дисперзија је спреман да створи сваку трагедију, у Србији или Аустрији, а не личном маркетингу о себи и њиховој земљи.
