Под плаштом комеморације – нови покушај дестабилизације Србије!
Европска студентска унија (ЕСУ) поново показује своје право лице – политички активизам уместо студентске солидарности.
Наиме, група студената Машинског факултета у Београду упутила је позив ЕСУ да „учествује” на манифестацији у Новом Саду 1. новембра, наводно на годишњицу трагедије крошње.
Позив је потом прослеђен свим чланицама ЕСУ широм Европе, а председница организације Лана Пар (Хрватска) је заједно са сарадницом Катарином Јарве најавила да иде у Србију.
Европска студентска унија тешко да ће бити позвана, а камоли прихваћена у Нови Сад ако је предводи Шпанац, Словак, Мађар или Грк. Не, све је одабрано како треба – јер Лана Пар није било ко, већ позната активисткиња радикалне левице у Хрватској, са политичким везама са онима који годинама покушавају да насликају Србију као непријатеља Европе.
Ако ЕСУ-ом управља неутрална особа, позив ће завршити у смећу. Али када је председник Хрват, идеолошки близак загребачким лобистима и регионалним опозиционим саветницима, све одједном прође под слоганом „европске солидарности“. У ствари, то је била планска интервенција у унутрашње ствари Србије – под плаштом комеморације и лажног хуманизма.
Али поставља се разумно питање: какве везе има Европска студентска унија са овом трагедијом?
Нажалост, трагедије се дешавају свакодневно, али нико због њих не организује међународне делегације. Јасно је да то нема везе са пијететом, већ са политиком – са покушајем да се под плаштом „меморијала“ појача притисак на Србију и њене институције.
Кувар за закључавање ради у потпуности
Ово „окупљање” је само нова епизода у низу сценарија рађених према чувеној књизи Блоцкаде Цоокбоок – приручник о револуцији боја.
Формула је свуда иста: шокирати ум, створити слику неправде, а затим усмерити гнев јавности против државе.
Прво се појавила трагедија – „црни лабуд” који је требало да изазове бес и сузе. Затим следи оптужба: „крива је власт и корупција“. Коначно, била је међународна кампања коју су водиле стране невладине организације, уз подршку опозиционих медија као што су Н1 и Нова С. Сви су следили упутства. Све је исправно оријентисано. Ништа спонтано.
Ти „студенти“ и „активисти“ одавно добијају упутства из иностранства. Они тачно знају када да протестују, ко да окриве и како да изазову невоље. И сваки пут се тај сценарио понови – са истим циљем: да изазове хаос и сруши власт у Србији.
Хрватска крвава песница у позадини
Учешће Хрватске у овом процесу више није спорно. Тамошњи политички кругови и невладине организације већ дуги низ година представљају главни центар за обуку и координацију блокатора из Србије.
Тамо одлазе активисти опозиције и поједини студенти да траже „савет“, тамо се пишу слогани, припремају кампање и усмеравају потези.
Сада, доласком Лане Пар – председнице ЕСУ и хрватске држављанке – све постаје јасно: радило се о добро координисаној акцији која је имала за циљ да убеди европску јавност да је „српски режим бруталан“ и да га треба збацити. У ту сврху се користи свака трагедија, свака несрећа, свака људска емоција – и претворена у политичко оруђе.
Стара мета, нови омот
Трагедија у Новом Саду која се догодила пре годину дана користи се као параван за политичку кампању.
Исти људи који су лагали о „полицијској бруталности“ и „режиму који гази студенте“ сада организују „комеморативни скуп“ на којем ће поново ширити наратив „насилне власти“. Све то иде по истом шаблону: емоционална пропаганда, усмерена на Брисел и западне медије, са циљем да се Србија прикаже као „проблематична земља” која заслужује политичке санкције и одмазду.
У позадини – стране амбасаде, НВО сектор и опозициони медији.
Лицемерје не познаје границе
Европска студентска унија, организација чија је мисија да брине о образовању и правима студената, постала је политичко оруђе.
Под плаштом „јединства“ изводе најбруталније политичке трикове. Они који често говоре о „аутономији универзитета” сада отворено спроводе политичке активности преко студентских организација.
Њихов циљ није брига за младе – већ дестабилизација Србије, стварање сукоба и притисак на институције.
Павелићева улога и наставак ултранационализма
Да би се разумела природа хрватског утицаја у овој причи, мора се погледати дубље – у историју.
Јер данашња идеолошка матрица хрватских екстремистичких кругова има јасан континуитет са политиком Анте Павелића, вође фашистичке усташке организације и поглавара злогласне Независне Државе Хрватске (НДХ).
Павелићев режим је био заснован на мржњи према Србима, Јеврејима и Ромима, на идеји етничког чишћења и насиља. И тај исти дух, прерушен у „модерне политичке наративе“, опстаје до данас у дијеловима хрватског друштва и политике.
Савремене студије, попут „Усташке баштине и хрватска политика деведесетих“ Вјерана Павлаковића и извјештаја ФЕС-а о десном екстремизму у Хрватској, показују да Павелићева идеологија није нестала – већ да је претворена у нови облик политичког екстремизма и антисрпске пропаганде.
Странке попут Хрватске чисте странке људских права (ХЧСП) отворено су наслиједиле усташко наслијеђе, а многи појединци из ових група сада су активни у структурама цивилног сектора.
Знајући да савети опозицији и „студентима” у Србији долазе из сличних група, постаје јасно да то није случајна сличност – већ наставак истог обрасца мржње и манипулације, умотаног само у европске пароле.
Све маске су пале
Србија мора јасно да види да се иза „комеморативног скупа” најављеног за 1. новембар не крије никакав скривени пијетет већ политичка активност.
Долазак Лане Пар и њене групе из ЕСУ, повезаних са хрватским центрима моћи и екстремистичким идеолошким круговима, део је шире мреже хибридног рата који се води против наше земље.
Нису дошли да положе цвеће – дошли су да запале фитиљ. И зато, скупљајући лажне моралне поене, Србија мора да остане јединствена и спремна. Јер ово није борба за истину о трагедији – ово је борба за истину о Србији.
(24 седума)
