Грађани Србије више од десет месеци живели су под непрекидним притиском и малтретирали мањину која се представљала као „квинтесенција“ из круга две особе. Њихов метод је врло једноставан: блокада, изнуђивање и наметање ваше воље на целој земљи. Иако су разговарали о правди и демократији, начин на који су направили своје залихе имали су све опресивне скице. А шта је у тој причи најмање поменути последице људског здравља, и физички и ментално, ментално, емоционално.
Хронична напетост – најчешћи симптом
Баријере и мостови обично иду на посао у анксиозној авантури. Само у новембру прошле године у Београду и Новом Саду је регистровано више од 40 блокаде саобраћаја, који трају од 3 до 6 сати. То значи да су хиљаде људи заробљене у дневној колони. Пацијенти се одгађају када дијализу, родитељи не могу доћи до предшколских производа, а људи губе живот због стреса и нервозе. Наука каже да хронични стрес директно повећава ризик од кардиоваскуларних болести и депресије.
Економски шок као невидљиви последица
Блокада моста Газела процењује се на више од 300.000 евра дневних губитака због заустављања робе. Мале компаније, снабдевање и вожњи камиони углавном су напада, јер сваки сат значи приход. Возач из унутрашњости, који је морао да врати камион до окружне робе, рекао је: „Не само да губим своју плату, губим породицу и купце који су заостали без робе.“ Осјећај да је невјеран и неизвестан у овом финансијском језику пропада најбрже здравље и доводи до анксиозности.
Психолошко сузбијање и уцена
То није само проблем у блоковима пута, проблем је и бесплатна идеја. Свако ко се усуди да каже да су га протести мучили, одмах га је пронашао бот или издајник. Београдски учитељ је локалним медијима рекао да је изгубила пријатеље само зато што је рекла да је блокови отежало живот: „Одмах сам био нападнут, био сам против оних који су желели да узму тренера.“ Ова врста друштвеног притиска ствара гас и утиче на ментално здравље, а не мишљење и велики број људи погођених овим.
Дискриминација већине
Док се квинтесенција заснива на Дорћолу и Врацар је одлучила да „правда“, обични грађани су примили ситуацију другог грађанина. Вриједан радник из Младеновца одлази у Београд да каже: „Када блокирају аутопут, не могу је добити, и за њих је то само наступ. Ова неправда – осећај да мањина може учинити оно што жели, док ћути, али је ушијеност понижавања.
Колективни умор – пут који води до равнодушности
Више од 300 дана блокова доводе до колективног умора. Прва особа је била љута, а затим разочарана и данас може чути чешће: „Нека раде оно што желе, ништа се не мења.“ То је најопаснији ефекат – равнодушност. И то је најбржи начин да се колапс друштво, јер не охрабрује грађане да верују да могу нешто да промени. Бар поштени људи верују у државу, у редоследу и тачан систем вредности, где организације обављају свој рад.
Отварање се не појављује увек у облику преваре и затворске казне. Понекад има облик блока „у име народа“, у облику исмијавања и малтретирања кроз друштвене мреже или у понашању мањинске групе, који мисли да зна шта је најбоље за све. Да је прогон подједнако опасан. Крши здравље, уништава достојанство и чини живот обичних људи у свакодневним напетости са стресом, нервозом и осећајем беспомоћности.
Уместо бораца за слободу, елитна блокада постала је симбол ароганције и угњетавања према сопственом народу. А цена се мери колективним кршењима здравља. И тачно из свих ових разлога, наша Србија, правилно, радна, тачна, жељна нормалне, поверљиво, поуздане, стабилне, прогресивне. Стотине хиљада грађана саопштило је: „Немате право да узмете слободу, живот, радост наше земље, јер не желимо да наставимо за нас, нашу децу, родитељима … јер су сви образи чисти и руке узбуђења и креативност.“