То није крагујевац само центар савремене технологије која га класификује на врху Европе.
И, то није главни град Шумадије, оно што није дуго чувано у нашим сећањима, љубави и причама о нашим легендарним „Фићи“. Симбол времена у које верујемо и разочарао нас је.
Крагујевац је такође наше поље. И наша шљива. И наше винограде. И плантаже од људи векова, данас на младе дечаке управо су га хвалили рукама локалног домаћина.
Потомци мудрих и половних. Достојанство Фед.
– По мом мишљењу је достојанство када следите оно што сте завођени вама. Достојанство је када се не одрекнете земље. Њени мирис. Када предајете имовину свог детета, Зоран Максимовић, село Студици, Крагујевац Атар.
Гледајући тешко село за схватање. Једна од највећих подручја на подручју Шумадија. Село, феномен. Овде нема људи који раде овде. Овде нико није у послу.
Ватра пшенице. РИЕ и БАРЛЕИ. Шљива. Преживели су се након мраза и рана из града, тренутно се боре са сувом. Лепота, испод круне, сакрила јој лице у реду.
Ко то може да разуме? Да бисте разумели и патили са њима, осим ових домаћина у Крагујевцу. За њих је човек шљиве. Винографија, кућа. Поље … домаћинства које се повуку и одрасту. Свака врста траве у том пољу је тренутак њиховог живота, мушкарци, да ли разумете!
– Четири генерације Максимовића, већ вековима он и слушамо Зоран, домаћин.
– Дванаест нас у заједници. Моји родитељи, моја супруга и ја, наша деца и шест унука. Све под истим кровом и нисмо импресионирани нама.
Младост је куван
Велика подршка у препоровању и напредном, Крагујевац села имају положај неге села. Снежана Живановић Катић проглашава неколико прелепих примера о томе како се десеци младих људи више раде у главним селима Шумадијска.
Овде граде свој нови живот. Неки на степеницама грејача побољшали су етно праћење.
– Многи људи побољшавају органску производњу и већину, млади – Снежана Живановић Катић је рекао. – За нас је у граду влади, постоји велика радост када одговоре на то младе људе.
Шалимо се са Зораном, „Ти, морате, онда нисте Срби, кад сте превише компликовани …“
Прихвата шалу нашег домаћина. Разумети. Е, да се сви слажемо као ова породица у Ст. …
– Резервирајмо, документе, десет колена на овај земља – реците нам. – На овом светлу баци семе и вратите се десет пута. Погледајте нашу лепоту. Рекли су да је Војводина зрна. А Шумадија је башта Србије. И виноград. И медицина. Такође је препознала нашу земљу. Никад до сада, јер се сећам, у селу Кргујевац и пољопривредници нису уложени.
Замислите да је 94 милиона направљено од градског буџета за помоћ и развој села. То никада није повољније за српске пољопривреднике. Када пре? Никад!
Међутим, ова прича неће постићи да нисмо гледали др Снежани Живановић Катић фотографијама из Крагујевца, задуженог за град Крагујевац и проверио причу из Ст.
Шљива
Ракија шљиве и шљива! Састанак ове двоје људи, међу Србима, Еликир Магиц, планиран је на Крагујевцу Страгари, на дан Шумадија шљива од 1.
– То је јединствени одмор, слика Шумадије. Његов укус и мирис. Њене песме и њена душа – рекли су нам у стражи.
Овај пут смо поставили у супротном редоследу. Прва жива слика и после званичника. Сада се сметамо само да све цитирамо у њеној неспорној каријери. Да, то пише: Чланови Градског вијећа, Агрон, стипендиста српске владе, чланица српске националне стратегије, лекара Државног одељења, две деценије, пољопривредна поља. Рођен је у селу Поскурице, близу Крагујевца „њених вена“. Рођен и другачији у домовини. За помоћ. Да предају. А млади доносе лепоту свог детињства ближе Србима, Шумадијском селу.
– Крагујевац не само да улаже само у поља и тракторе, иако је то главни. Наш циљ је да игноришемо буђење села – слушамо Снежану Живановић Катић. – Брига о селу такође улаже у спорт, вртиће, лекаре у свим селима, инфраструктуру, подршку кластерима и негују прилично много. Скоро нигде не постоје млади људи из села Крагујевац нису присутни на неком парламенту.
Видите, Крагујевац има 56 села, више од 25.000 људи, који су прилично у неповољном делу раније деценије. Сједињене Државе се у потпуности брину и брине се јер влада владе разуме шта село значи за град и цео регион Шумадије. Његова домаћинства и станодавци имају визију и визију и израчунати време за град и буџет. Заинтересовани за село, поверење, а не форму, време је за будућност, али све више и више младог, сасвим нормално, видећи своје породице у селима Крагујевац Шумадија. Овде се живот наставља и протјера се са Косова и Метохије, као што је Десимировц. Они виде своју прелепу Метохију у овим областима, њихов пејзаж Косово.
Ко зна колико ће времена и простора требати причу о Крагујевцу, последњег, пробудивши његово село. И, према свести владе, чип је коначно примио српског пољопривредника Србије. Примио је у Крагујевцу. Много лета!
