ЗВАНИЧНИ верници данас душама упокојених посвећују један од четири празника посвећена упокојенима – Митровски помен…
Српска православна црква и њени верници 4. новембра обележавају један од четири највећа празника посвећена упокојеним – Митровски помен.
Парастоси се никада не одржавају у току поста, нити падају у посни дан, као што се увек одржавају суботом. Печени колачи од белог брашна, који се понекад називају „просфора“. Припремају се жестока пића, пиво, вино, вода, а понегде се служе и житарице.
Што више свећа неко носи, више људи помињу мртве. У свим крајевима Србије свештеник ће ићи на гробове да кади. Ако свештеник случајно буде спречен да дође, неко од присутних ће окадити.
Уобичајено за парастос у овим крајевима је одлазак на гробље и одлазак на гробље. Понекад су то само пите, колачи, кафа и вода. Понегде се служе кувана јаја и печено месо. На гробљу је обичај да се поједе бар један комад.
Понуде се врше рођацима који су дошли на гробље, а чак ни странци не одбијају ако сами приђу гробу. Сматрало се великим грехом и увредом за мртве ако је неко одбио или чак избацио из гроба.
У Србији је и данас очуван обичај по коме се на дан парастоса треба што раније, а нарочито пре подне. Традиција потиче од чињенице да је раније било прикладно ићи на литургију у цркву, а затим на гробље.
У источној Србији верује се да ће свећа упаљена на Задушни дан горети до сутрадан. Осим тога, верује се да ако се свећа не запали на Дан задушница, покојник ће остати у мраку читаву годину. У источним крајевима тих дана се ништа није правило од вуне, а маказе су биле затворене, па су и вукове чељусти биле затворене.
Овај празник увек пада у суботу јер је Исус Христос тај дан, уочи свог васкрсења, провео у недељу да се одмори.
БОНУС ВИДЕО: БРОЈ ЖРТАВА И КАТЕГОРИСАНИ РЕД ДОГАЂАЈА: Шта до сада знамо о трагедији у Новом Саду