ТУЦИНДАН је државни празник који се јавља пред Божић. Дан уочи Божића, 5. јануара, српска традиција налаже припремање божићне печења, али и припремање других ствари за најрадоснији хришћански празник, код нас се обележава 7. јануара.
На Туциндан се кољу свиње, месо им се ставља на божићну трпезу.
Овај ритуал је настао у предхришћанским временима у овим крајевима и симболизовао је жртвовање паганским боговима.
Наша црква га је касније усвојила и христијанизовала, да би после Божића народ уживао у све богатијим јелима, неопходним му током зимског периода.
По предању, Туциндан је име добио по томе што се пре жртвовања свиња тукла дршком секире преко груде соли у платненој врећи која се стављала на чело животиње.
У неким регионима божићно печење се прави од јагњетине или јагњетине.
Сутрадан се месо пече и на Бадње вече уноси у кућу.
На данашњи дан домаћинства припремају своје домове за дочек великог празника.
Тада се купују ораси, смокве, суве шљиве, бомбоне и новчићи да се сипају на Бадње вече.
На овај празник обичај је да се отплаћују дугови да се домаћин не би задужио до следећег Божића –
Кућа се чисти, јер ће бити три дана без тога, а домаћица ће припремити тесто за мешење, јер треба да припреми колаче, а затим и бадњак.
Један од најзанимљивијих обичаја у Туциндану везан је за децу. У многим крајевима Србије верују да децу тог дана не би требало тући и да ће бубуљице да се појаве где год их туку. Напротив, у другим крајевима се каже да би у Туциндану деци требало симболично почупати уши како би током наредне године била послушна и слушала родитеље.
На дан Туциндана, по народном веровању, не треба ништа давати кући, а то је дан на који се по традицији отплаћује дуг, тако да власник куће неће бити дужан до следећег Божића.
У неким крајевима, у Туциндану, вечера се не једе на трпези већ на поду. Прво се стављају со и бели лук, па хлеб, пасуљ и купус. Затим се додаје остатак вегетаријанске хране коју спрема домаћица, а за вечером домаћица мора да буде окренута према истоку.
(Експресна достава)
