ДАНАС се обележава Мали Божић, први дан нове 2025. године по јулијанском календару.
Српска православна црква обележава два додатна празника – Светог Василија Великог и Обрезања Господњег. За овај дан везују се многи обичаји и веровања.
Ово је уједно и први дан 2025. године по јулијанском календару, а у црквеном календару СПЦ обележен је црвеним словима и масни је дан.
Дан обрезања Исуса Христа, осми дан по Његовом рођењу, један је од највећих празника хришћанства. По уобичајеном календару назива се и Мали Божић, јер се божићни ритуал понавља у многим крајевима.
Светог Василија Великог (Васиљевдан) многи следбеници Српске православне цркве славе и као крсну славу, а пошто се празнује 1. јануара по јулијанском календару, отуда и назив Јулијанска Нова година – Василица.
Свети Василије Велики, архиепископ Кесаријски, рођен је за време цара Константина и 15 година је студирао философију, реторику и астрономију у Атини, а другови из разреда су му били Богослов Григорије и Јулијан, потоњи цар отпадник (Јулијан Отпадник).
Свети Василије је крштен у реци Јордану и скоро 10 година био епископ Кесарије Кападокијске. Ватрени присталица Православља, пун моралне чистоте и верске ревности, Василије је назван Великим, а за време црквене службе назван је пчелом Христове Цркве, која заноси верне и својим убодом боде јеретике.
Пали ватру на раскрсницама
Српска нова година или мали Божић имају различита значења у појединим породицама или заједницама.
У многим крајевима је обичај да се 14. јануара понове многи типични божићни обичаји, па се у кућу уноси бадњак, дочекују чиновници, а преостала чесница се носи.
По народном веровању, Српска нова година се мора дочекати трезвено, па многе девојке у новогодишњој ноћи погађају да ли ће се те године удати или не и за кога ће се удати.
Осим тога, верује се да на овај дан у кућу треба унети неке нове ствари купљене тог дана како би кућа и њени чланови напредовали током целе године. Многи Срби сматрају да на данашњи дан треба избегавати свађе.
У неким крајевима се верује да данас треба пазити да не будете преварени. Важно је да на овај дан не дремате, јер ћете по народном веровању бити поспани и уморни целе године.
После првог ручка у години људи имају обичај да се покупе кости на жару, изнесу и ставе на мравињак, да би се по веровању стока размножила као мрави.
У Војводини постоји обичај, који понегде и данас постоји, да се на раскрсницама ложи ватра, која поред прочишћавајућег дејства има и улогу да појача сунчеву светлост и топлоту.
У Херцеговини је обичај да се тог дана спале остаци бадњака, док се понегде у Војводини пале ломаче на раскрсницама.
Зашто треба да попијете кашику меда?
На данашњи дан се верује да треба попити кашику меда, који се везује за живот и дело Светог Василија.
Свети Василије је рођен у време цара Константина. Још увек некрштен, студирао је филозофију, реторику и астрономију 15 година у Атини.
Крштен је у реци Јордан са својом старом учитељицом Евулом. Служио је као епископ Кесарије Кападокијске скоро 10 година и завршио свој земаљски живот у 50. години.
Био је ватрени присталица Православља, морално чист и изузетно ревностан, теолог, организатор и стуб свете цркве.
За време богослужења назива се „пчелом Христове цркве“, која носи вернике и својим убодом боде јеретике. Због тога на овај дан треба попити кашику меда.
Васиљев дан Срби славе као крсну славу, а Грци и Руси као имендан.
Мешајте торту од василике
Као што се за Божић меси чесница, тако се за мали Божић меси и посебна свечана погача „василица“. У већини породица се прави слично као и бели лук, танке коре, само без ораха, са медом и машћу.
У неким породицама се спремају колачи попут василице: са воћем и поврћем. Меша се од меког бесквасног теста, па се савија: са сувим грожђем, бундевом, орасима.
На врху се пре печења утискује печат у облику крста. Василица се прави ујутру и конзумира за ручак.
Исецкан је, а не згњечен као бели лук. Узимају је по вољи, ко хоће да користи, без посебних правила.
Има места у Србији где се стављају крофне и крофне, као божићни лук, а ко га нађе имаће среће наредних 12 месеци.
Данас пажљиво гледамо у небо и гледамо време. Ако 14. јануара падне снег или облачно, онда ћемо имати годину рођења. Верује се да суво време доноси и сушну годину.
