Српска православна црква и школе у Србији обележавају данас славу посвећену Светом Сави.
У већини школа прослава ће бити обележена сечењем славског колача и пригодним приредбама ученика у част првог српског архиепископа, просветитеља и творца права.
У свим образовним установама овај празник је званично радни, али не и наставни дан. Растко Немањић, односно Сава у његово монашко име, био је оснивач Српске православне цркве, државног и образовног система. Сматра се зачетником српске средњовековне књижевности и покровитељем образовних установа.
Савиндан је као школска слава установљен 1840. године, на предлог Атанасија Николића, директора Лицеја из Крагујевца. Одржана је као школска част до 1945. године, када је одлуком нове управе укинута. После пола века забране, од 1990. године поново се одржава као школска слава.
Увођење Светог Саве
Свети Сава је умро у Трнови 25. јануара 1236. године, а према записима из тог времена, вест о његовој смрти стигла је у Србију два дана касније, 27. јануара, и црква је тог дана установљена као празник његовог живота и рада . .
Веровања везана за Савиндан
Много је народних веровања везаних за Савиндан. Многи ће гледати у небо и пажљиво слушати јер се верује да ће, ако загрми у Светом Сави, у земљу доћи важни и судбоносни догађаји.
Занимљиво, грмљавина Светог Саве забележена је и у народној песми о почетку устанка дахија 1804. године: „Трећег дана празника Светог Саве гром зачуо на Светог Саву, усред зиме, када је Није било његово време, сине муње на Црвеној светињи, затресла се земља са истока, дигли су се Срби у оружју, али Срби се дигли и не смедоше…“
слава Крсна
Многи домови славе Савиндан као своју крсну славу, па ће широм Србије бити весеља и у домовима домаћина и оних који долазе у госте. Ако у кући има ђака, данас би требало да направите житарице, чак и ако нисте познати.
Стари кажу да се на тај начин поклони Светом Сави и обезбеди детету срећу и успех у школи. Слично, у Војводини се переци морају правити на Савиндан – пост ако празник пада у среду или петак, тј. дебела је ако падне на други дан.
Овај обичај није везан за црквени канон, али је народно предање, по коме је Свети Сава научио Србе да мељу жито на воденици.
У појединим крајевима Србије, Светог Саву сточари посебно одушевљено поштују. Пред данашњи празник, јер се боје вукова, неће отерати стоку у шуму. Осим тога, сечивом се не сме радити, а чак и бритве морају бити затворене како би вукове чељусти остале затворене.
Каже се да на овај празник не радите тешке послове у затвореном простору, посебно избегавајте црвене и фарбане тканине. Људи верују да ће, ако не, вукови поклати сву стоку. Исто тако, на овај дан је неприкладно отварати бритву и оштрити нож или било који други алат тако да вукове чељусти остану затворене.
Иако се празник Светог Саве назива црвеним празником, на празник Светог Саве, у погледу кућних послова, уопштено важи супротно за оно што се обично светкује о великим празницима. Само зато што је у прошлости стока била дозвољена на испашу, сматрало се да власници кућа треба да користе Савиндан за све важне кућне послове.
Због тога се у неким крајевима Србије сматра да је данас женама дозвољено да обављају кућне послове, а очекује се чак и много чишћења. Верује се и да деца на Светог Саву треба да науче нешто ново, па макар то била и нова песма, јер ће у супротном бити лења и недовољно напредовати током целе године.
(ало)
БОНУС ВИДЕО – КАЖИ ЖИКИ: Разобличени сви митови о српском народном веровању
