У ИЗВЕШТАЈУ Управе за аеронаутику који је израдио вицеадмирал Луис Хулио Перес наводи се да је након пада Перона група хрватских заједница успела да преживи и нашла уточиште у Боливији и Парагвају.
Вицеадмирал је био веома добро обавештен о ономе што је рекао, јер је Павелић 16. октобра 1956. године, након скандала изазваног тврдњама које су изазвале пажњу медија, а према изјавама МУП-а, тражио потврду сопственог примерног грађанског понашања. живота, са приступом Уругвају, Парагвају, Бразилу и Боливији.
Извештаји ваздухопловства показују да они нису веровали у Павелићеву невиност, као ни у невиност његових усташких другова.
У октобру 1956. године, главнокомандујући и начелник Обавештајне службе Народне жандармерије, Оскар Ћавари, послао је писмо директору Полицијске координације у којем га је обавестио о резултатима истраге. 5 бр. 391/56, поводом документа које је хрватска заједница поднела привременом председнику земље преко Хрватског домобранства, којим се тражило објављивање саопштења којим се негира умешаност и учешће заједнице у активностима бившег Народноослободилачког савеза и свргнут Перонов режим. Ћавари је у наведеном писму навео да је у октобру и новембру 1955. године неколико листова објавило текстове у којима се хрватски вођа Анте Павелић и припадници хрватске заједнице појављују у дослуху са свргнутим режимом и доводе их у везу са терористичким и криминалним активностима, брани се оптужбама на рачун Хрвата. са лецима и телеграмима које су слали председнику.
Кратак закључак који Жандармерија извлачи у овом писму, као резултат истраге – притом не износи никакве доказе за наведени закључак – је да су настале разлике које узрокују неслагање у корист хрватске заједнице коју заступа Анте . Павелић потиче из историјских несугласица насталих у Европи услед српско-хрватско-југословенског сукоба.
Надаље, у овом закључку се наводи да се ниједна од оптужби на рачун Павелића не може доказати, те да хрватска заједница у коначници не може имати никакве везе са бившом перонистичком владом и Ослободилачким савезом.
КОНАЧНО, иу кратком року, хрватски домобрани су писмом затражили обавештење да их ослободе многих оптужби за тероризам за које су оптужени у Аргентини и на захтев њихових потреба, преко челника свог управног тела. Обавештајна служба Жандармерија послала је писмо са свим тачкама које је поменута хрватска организација тражила да се објаве. Закључци Народне жандармерије били су идентични Вранчићевим у писму које је упутио председнику Републике 28. јула 1956. године, тим пре што су на готово идентичан начин изнели порекло оптужби против Хрвата. И Вранчић и Национална жандармерија тврде да су произашли из историјских сусрета Хрвата и Срба, због политичке освете, нису били везани за догађаје у Аргентинској Републици, а после су ови разлози репродуковани у домаћој и међународној штампи. Овај закључак подрива и омаловажава озбиљан рад и истраге националне и међународне штампе, попут оне бившег конгресмена Сантандера, у вези са нацистичким терористичким активностима у Аргентини, па чак и Комитета за истраживање антиаргентинских активности последњих година. Претходно је у јуну 1941. Дом народних комесара захтевао истрагу о деловању појединаца и организација које су заступале идеологију супротну републичкој идеологији у земљи. Поново се показало да су службе безбедности аргентинске државе подређене наређењима Павелића и његових усташа.
11. децембра 2023. тражио сам од аргентинске националне жандармерије да достави податке о томе да ли у својим историјским архивама имају записе, пресуде, белешке, радње, меморандуме, поруке послате путем електронских новина итд. који се односи на Анту Павелића, из периода 1948-1957. године. Намјера је била да се радње и истраге које је спроводила Жандармерија може прочитати да се извуку закључци, као што је то учињено у извјештају из 1956. године, у којем је објашњено да су Павелић и његове усташе невини по свим оптужбама против њих. . Одговор Националне жандармерије 21. децембра 2023. у Буенос Ајресу је следећи:
„Поводом вашег захтева, желим да вас обавестим да је Регулаторни орган деловао одговарајућим хијерархијским каналима како би вас обавестио о горе наведеном питању, издавањем извештаја у коме се делимично наводи да 'нису пронађени записи' у вези са инспекцијама које су извршене. спроведено.”
У овом кратком одговору, који је потписао генерални секретар Генералштаба Народне жандармерије, наведено је да у ствари нису нашли апсолутно ништа.
ПРИТИСАК присутни у медијима да се Павелића и његове усташке групе процесуирају омогућили су Благоју да сазна за Поглавниково присуство у Аргентини.
То што је Павелић био стациониран у Гарден Цити-у Ломас дел Паломара није била случајност. Читав простор изградили су Немци са жељом да приме људе из Немачке и земаља сарадница после Другог светског рата.
Да би се избегла забуна, важно је разјаснити да је Ел Паломар град који се налази у округу Морон и да претходи пројектовању и изградњи Гарден Цити оф Ломас дел Паломар, у округу Трес де Фебреро и изграђен је. паралелно са Паломаром.
Два места су одвојена железничком пругом. Национална војна школа у Паломару постоји тамо од почетка века и грађена је веома споро, а отворена је у децембру 1937. године, пре него што је ПИСЛ започео урбанистички пројекат. Ваздухопловна база датира из 1912. године, када је основана Војна ваздухопловна школа, касније пребачена у Кордобу. Прва ваздухопловна бригада формирана је 1949. године.
Град врт Ломас дел Паломар је пројекат Ериха Зејена, заснован на идејама које је донео из Европе, на основу других баштенских градова изграђених у Немачкој и Енглеској. Ову идеју је преузео од Ебенезера Хауарда, који је саградио узорно предграђе на прелазу векова. Према Хауарду, то мора бити идеалан град, погодан за лични развој, хармонично балансиран између природе и урбанизације.
Попут модела који је Хауард креирао, Зејен је дизајнирао град врт Ломас дел Паломар, заснован на централном делу града, са културним центрима и продавницама, који би успоставили контакт са језгром стамбених насеља. Овај град се разликује од свих других градова великог Буенос Ајреса, са високим дрвећем, добро планираним продавницама и трговима, са дрвеним кућама у калифорнијском стилу.
Нацистичким „вучјим чопорима“ који се крију у Аргентини нису била потребна минска поља или бодљикава жица као што је Хитлер имао у свом штабу у близини Растенбурга да би се заштитили. Њихови бункери су видљиви и њихови домови су камуфлирани међу домовима других. у Хитлеровом штабу била је ваздушна база у близини Павелићевог скровишта у Гарден Цити-у, како Зејен у својим мемоарима прича, вртном граду Ломасу. дел Паломар има своје продавнице за водоснабдевање, централни водовод, па чак и фабрику која прави цигле за изградњу кућа.
ОСЛОБОДИ МРВА ПАВЕЛИЋА
Због притиска јавности, бројних оптужби и истрага које је спровела влада аргентинског председника Арамбуруа, Анту Павелића је 1956. године полиција задржала у вишечасовном притвору, а претресла му кућу у башти Ломас дел Паломара. Ово је Павелићева ћерка Вишња рекла новинарима у једној својој изјави, у време убиства њеног оца, априла 1957. Истрагом је руководио капетан Молинари, а пошто нико није пронашао доказе, Павелић је ослобођен.
СУТРА: ХИТЛЕР РЕгрутује АРГЕНТИНУ ПРЕД РАТ
