ОД МНОГИХ састанака које сам имао са Њ.КВ кнезом Томилавом Карађорђевићем из Југославије, два се јасно сећам.
Први пут у Милвокију у Висконсину 1990-их година 20. века на српском скупу у хотелу Хилтон. Глас Америке ме је послао да пратим овај догађај за наш телевизијски програм за Србију. Између осталих интервјуа, договорио сам и један са принцом Томиславом, који је био у посети Сједињеним Државама из свог дома на енглеском селу. У том интервјуу је деловао политички неутрално. Међутим, поменуо је своју могућу улогу у помагању Југославији, где је његова породица депортована и лишено држављанства. Сећам се да сте јасно истицали реч „помозите земљи“. Сећам се и да је принц Томислав био веома снажна и блиска подршка сестрићу Њ.КВ Престолонаследника Александра, престолонаследника и поглавара краљевске породице Карађорђевић.
Принц Томислав је висок, витак човек са свечаним цртама лица које подсећају на телевизијске портрете британске аристократије. Током свог живота био је упадљив човек, посебно у младости. Изгледао је и понашао се у складу са улогом краљевске личности и због тога су га многи његови сународници волели и поштовали. У разговору са принцом Томиславом, присетио сам се свог сусрета пре много година са још једном краљевском фигуром, краљем Хусеина од Јордана, кога сам упознао на Универзитету Нортхвестерн у Еванстону, Илиноис. Краљ Хусеин је имао изузетне манире, мирно држање и заповеднички изглед. Он комбинује ове квалитете са великим самопоуздањем и љубазношћу. Годинама касније, срео сам ХЈ Хуссаина, његовог сина, код кога сам приметио сличне карактеристике. Ове особине је показао и принц Томислав.
Мој други сусрет са принцом Томиславом догодио се у Вашингтону, деценију касније, у познатом градском ресторану Олд Ебит Грилл, недалеко од Беле куће. Био сам тамо са неколико угледних Срба из околине Вашингтона, укључујући економисту ММФ-а др Зоран Хођер и словеначког кустоса из Конгресне библиотеке Предрага Полу Пајића. Део разговора тицао се Томиславовог новог живота на Опленцу код Тополе у Србији, где се он за стално преселио.
Опленац је име имања које је као јавни фонд основао Томиславов деда, краљ Петар
И. Имовина укључује маузолеј краљевске породице Карађорђевић, Св. Ђорђа, као и неколико конака и винограда.
ОСТАЛЕ теме разговора тицале су се здравља принца Томислава, његове адаптације на нову средину и општих свакодневних активности. Мој утисак је, из дугог и опсежног разговора на тој вечери, да је принц Томислав избегавао директна политичка питања или је осећао да жели да се клони политике. .
Њ.КВ принц Томислав рођен је 1928. године у Београду, као други од тројице синова Краља Њ.КВ Александра И и Краљице Њ.КВ Марије од Југославије. Преостала два брата су краљ Петар ИИ и његов млађи брат кнез Андреј. Похађао је основну школу на Суду у Београду, а касније је похађао школу Сандроид у Кобаму, Енглеска. Почетак Другог светског рата затекао је младог принца у школи у Енглеској.
Од 1941. до 1946. студирао је у школи Андле, а затим на колеџу Клер на Универзитету Кембриџ 1946. и 1947. Пошто није могао да се врати у Југославију после Другог светског рата због комунистичког преузимања земље, остао је у Енглеској. Принц Томислав је већи део свог радног века провео као власник и управник велике фарме и воћњака јабука у Клифорду у Есексу у Енглеској. Био је два пута ожењен; прво са Њ.КВ принцезом Маргаритом од Бадена, са којом је имао принца Николу и принцезу Катарину, и друго са Линдом Мери Бони, са којом је имао принца Мајкла и принца Џорџа.
Када је до мене стигла вест о његовој смрти у Вашингтону, примио сам је тешка срца јер је овај човек, иако није имао лак живот, увек био достојанствен, смирен и савршен аристократа.
ПРЕПОШТЕНИ Матеја Матејић је међународно признати свештеник Српске православне цркве, песник, писац и професор славистике на Државном универзитету Охајо у Колумбусу, Охајо. Оца Матеја сам први пут срео пре неколико деценија на годишњој конференцији о славистици одржаној те године у Мемфису у Тенесију. Конференција је одржана у луксузном „Гранд Пибоди Хотелу“, познатом по јединственим паткама. Уз вечеру и кафу, разговарали смо о каријерама, пословима и издавачким пројектима, граду Мемфису и паткама које би сваког јутра марширале до фонтане усред предворја. Отац Матеја је био диван саговорник и имао сам задовољство да га срећем на годишњим скуповима због његовог широког спектра научних интересовања и дубоког познавања словеначке и западне књижевности.
Матејин отац рођен је у Смедереву, Србија, 1924. године, у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, и ту је стекао своје рано образовање. Након осовинске окупације Југославије (1941-1945), отац Матеја се прво нашао у логору за расељена лица у Еболију у Италији 1946. године, а оженио се Љубицом Небригић у другом логору у британској окупационој зони у Немачкој 1949. године. За свештеника је рукоположен у Немачкој 1951. Имали су петоро деце Предрага, Милицу, Виду, Ненада и Драгану.
У САД су дошли 1956. године, где је наставио студије у новој домовини и докторирао на Универзитету у Мичигену. Већину своје каријере провео је предајући словенске језике на Државном универзитету Охајо. У академским круговима отац Матеја је најпознатији као оснивач Истраживачке библиотеке Хиландара.
ОСНОВУ ове библиотеке чини збирка снимљених примерака старих рукописа из велике библиотеке манастира Хиландара Српске православне цркве на Атосу у Грчкој. Деценијама је отац Матеја сваког лета одлазио тамо да стрпљиво фотографише сваку страницу докумената.
Истраживачка библиотека Хиландар данас садржи највећу светску колекцију средњовековних словенских рукописа на слајдовима и микрофилму. Национални и међународни истраживачи користе милионе страница руком писаних докумената на микрофилму из више од 100 приватних колекција, музеја и библиотека у десетинама земаља.
Што се тиче личног живота, за мене је отац Матеја пре свега породичан човек дубоких верских корена, затим светски интелектуалац, веома љубазан и пажљив човек. Просечне је висине, румена лица, стално је у покрету. Својом љубазном наравом и обзирним манирима ширио је око себе ореол светитељског карактера, што је он заиста и био, судећи по његовом животу, карактеру и врлинама, што се огледа у свему што ради.
Свештеник и писац
ОТАЦ Матеја Матејић добитник је многих академских признања и признања, међу којима је и Орден Светог Саве који додељује Српска православна црква. Као песник написао је неколико познатих збирки поезије, а као свештеник основао је две парохије и лично помогао изградњу две богомоље. Његова велика достигнућа огледа се у чувеној књизи: Антологија српске књижевности средњег века, насталој у сарадњи са професором Драганом Миливојевићем, која се до данас сматра јединим прозором у српску средњовековну књижевност на енглеском језику.
СУТРА: БЕОГРАД ПРЕДАВАЊА У САД