ЛИСТ Хрватска је 1. априла 1955. објавио да су у састав хрватске заједнице Перонистичког покрета за странце укључени: председник Едо Булат, секретар Јосип Субашић, певачи Ратимир Гада, Недим Салбеговић, Милан Грубић, Николас Перић, Маријан Гудељ.
Поред позивања свих да учествују и постану дио заједнице, наведена декларација завршава се и изјавом да „Хрвати, због својих осјећаја и захвалности, не би требали изостати из националних група, други су учествовали у 'Правди, слободи и пословима' . „покрет.“ .
Председник Хрватског домобранства у Буенос Ајресу Вјекослав Вранчић је 28. јула 1956. године послао писмо председнику Аргентине Педру Еугенију Арамбуруу под бројем 02762, у којем жели да се упозна и информише за Вас. он о забринутости хрватске заједнице због „неправедних оптужби и јавних оптужби чији су они жртве. (Вјекослав Вранчић је био министар у Павелићевој влади, заменик министра иностраних послова, који је за заслуге у планирању масовних убистава и депортација добио Хитлерову медаљу и постављен је у дивизију 342.) Овим оптужбама се сматра да су деловали пре, током и после Ослободилачких револуција по наређењу свргнутог Пероновог режима, учествовали су у паљењу цркава, уличне немире и интеграцију у активности и организације Народноослободилачког савеза“. (Паљење цркве је био догађај који се догодио 16. јуна 1955. године, који се догодио у центру Буенос Ајреса, на Плаза де Мајо. Дошло је до великог сукоба између Перона и Католичке цркве. Уништено је око десет цркава изгорео тог дана.)
Вранчић сматра да су ове оптужбе измишљене из политичких разлога, а не везаних за дешавања у Аргентини. Представљајући Хрватско домобранство, писао је председнику Аргентине тражећи од њега да објави саопштење у којем би изразио невиност хрватске заједнице према овим оптужбама.
Бивши члан Напредне странке и новинар Силвано Сантандер, 13. септембра 1956. године, објавио је оптужбу у листу Ел Плата, који је 20. истог месеца објавио и у Нотисијас Графикасу.
ЧЛАНАК у Нотициас Графикас новинара Силвана Сантандера забринуо је усташе, јер лист сматра да новинари прате како се понашају и понашају домаће нацистичке организације, не скривајући своје активности или покушавајући да прикрију своје везе са активним припадницима прогнаних Перонов режим. Сантандер је у документу јавно навео да је усташка група, предвођена ратним злочинцем Антом Павелићем, имала службено тело под називом Хрватска, које је управо објавило годишњак Хрватског домобранства, антидемократског садржаја и литературе. Поред тога, навео је да, уколико се поменуто тело заиста бави заштитом интереса и идеала својих чланова, они не би имали ништа против, али је заправо једна од организација која привлачи следбенике и присталице. свргнутог режима, злокобног Националноослободилачког савеза. Тврдио је и да се у иностранство шири пропаганда хрватског домобранства у покушају да се оживи нацизам. Према речима Силвана Сантандера, то значи да се Анте Павелић не само да се осећао пријатно у Аргентини, већ је учествовао и у активностима које су му биле забрањене. Штавише, успео је да избегне одговорност за страшне злочине за које је оптужен. Сантандер је сматрао да је толеранција и заштита коју је Павелић до тада уживао незамислива и закључио да би их све што је објављено у писаној форми забринуло јер би се, ако се та толеранција доведе до крајности, вратила лоша репутација земље у прошлом рату. , пре и после њега, када је Аргентина важила за најбољи центар за нацистичке активности, а касније и за идеалну базу за скривање, уточиште и прикривање стотина нацистичких злочинаца.
У октобру 1956. године, председник Хрватског домобранства, из улице Салта 1241, у Буенос Аиресу, инжењер Иван Асанчаић, послао је писмо директору обавештајне службе, Националне жандармеријске управе, у улици Сан Мартин број 274, у. Буенос Ајрес, који је поднео под бројем 449/56. У писму је навео да су Хрвати предмет многих јавних оптужби.
Један од њих је допринео новинар Силвано Сантандер, због чега су се осећали обавезним да му одговоре отвореним писмом, које су приложили писму и објавили га у листу Хрватска 10. октобра 1956. године, где су навели своје наводне оптужбе . тих дана и раније и сматрали су себе жртвама.
У ТОМ отвореном писму тврде да су у протеклих петнаест месеци систематски објављиване оптужбе на рачун Хрвата… Кажу да је ова кампања почела у јуну 1955. године, а оптужују да се као незванични извор умеша југословенска комунистичка амбасада и њене блиске групе. У билтену које је Сантандер писао 13. и 20. септембра 1956. године, како је тврдио Асанчаић, оптужио их је да прихватају нацизам и одржавају везе са активним припадницима свргнутог Пероновог режима. Неке од оптужби које су се шириле у разним штампаним медијима, од којих су се усташе браниле у писму, биле су да је Хрватска унутрашња гарда елиминисала следбенике свргнутог режима и да и даље одржавају односе са тим режимом. Оптужени су и да их је свргнути режим ангажовао пре доласка у Аргентину и да им је обезбеђено руско оружје које је донето из иностранства у јуну 1955. године, да су обучени за употребу оружја у рату против аргентинског народа и да су учествовали у немирима. завршивши паљењем аргентинске заставе 11. јуна 1955. испред Народне скупштине. Хрвати су такође оптужени за повећање плата под перонистичким режимом, а свргнути режим им је исплатио 1.600 Хрвата. Анте Павелић је наводно добио луксузну вилу од Еве Перон, где се настанио у отменом делу Буенос Ајреса.
Поводом оптужби на рачун Хрвата, Асанчаић је закључио да иза паљења заставе, храма и бомбе испред југословенске амбасаде, која није експлодирала, нема Хрвата. Да су оптужбе лажне, укључујући и оне против Анте Павелића, и да се очекује њихово објављивање… Државна влада је наложила службену истрагу коју је спровела национална жандармерија.
Тачка Е је део отвореног писма које је написао Асанчаић, што је у најмању руку изненађујуће по својој контрадикторности, јер тврди да је министар ваздухопловства, адмирал Дон Хулио Краусе, у изјави од 28. фебруара 1956. године искривио истину о учешћу. странаца у револуционарним догађајима у Аргентини, наводно тврдећи да је то искључиво аргентинска ствар и да су странци само важни људи. блиско.
Неопходно је подсетити се на тајни извештај Ваздухопловне управе 6. фебруара 1956. године – 22 дана пре изјава приписаних министру ваздухопловства – о деловању усташа у Аргентини и самог Павелића. У извештају Ваздухопловне обавештајне службе на 8 страница који је представио заменик министра ваздухопловства, између осталог, наводи се корисност и функције Хрватског домобрана за Павелића, њихова повезаност са свргнутим Пероновим режимом. , какве привилегије имају у субвенцијама и јавном оглашавању у својој штампи, како се носе са опструкцијом демократских саопштења…
ПРИБОР ЗА ПАВЕЛИЋА
НАКОН пада диктатуре Хуана Перона, Хрвати су такође оптужени да су се организовали у мале групе како би терором наметнули перонистички режим. Анте Павелић је наводно примао месечну стипендију у пезосима за услуге које је пружао Перонистичкој народноослободилачкој унији, да је добио пуну заштиту у свргнутој перонистичкој влади, а његови следбеници, као вешти стручњаци у терористичким кампањама, претили су свим перонистима. такмичар. Користио је хрватски дом Буенос Ајрес за своје терористичке активности у Аргентини и као сједиште самопроглашене усташке владе у егзилу.
СУТРА: ЗАКАМУФЛИРАНЕ НАЦИСТИЧКЕ ЗГРАДЕ У АРГЕНТИНИ
