Верници ЗВАНИЧНО славе Божић сутра, дан рођења Исуса Христа, један од најважнијих и најрадоснијих празника у хришћанству.
Патријарх Порфирије служиће сутра ујутру Божићну литургију у Храму Светог Саве у Београду са почетком у 9 часова, саопштио је Тањуг у СПЦ.
У Храму Светог Саве прослава Божића почеће поноћном литургијом којом ће началствовати Патријаршки викар Епископ хвостански Алексеј.
Божић, уз Васкрс, представља један од највећих хришћанских празника и слави се као успомена на рођење Исуса Христа, Сина Божијег. СПЦ Божић слави три дана.
Други дан Божића је Богородица, у знак захвалности за рођење Спаситеља, док се трећег дана празнује Свети Стефан.
Верници се традиционално поздрављају Миром Божијим, Христос се роди – Истина се роди.
Божић је увек дебео дан, којем претходи четрдесетодневни божићни пост, који симболизује духовно и телесно очишћење. Најрадоснији хришћански празник 7. јануара, поред Српске православне цркве, прослављају и Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци Грчке и Копти Египћани, који су поштовали јулијански календар.
На Божићно јутро, пре зоре, звоне сва звона на православним црквама и најављују долазак Божића и прославу Божића.
Божић је празник рођења новог живота, празник деце и детињства, празник родитељске љубави – очинске и мајчинске љубави. За Србе, овај празник је украшен најлепшим обичајима и верским обредима, и има један основни смисао и циљ: молити Бога да сачува и умножи породицу и имовину домаћина.
У Србији је најважнији део божићне трпезе чесница, колач у који се ставља златник или сребрњак и који се само руком ломи за време ручка. По веровању, ко нађе новчић у својој шаховској фигури, имаће среће у наредној години. По обичају, на трпези ће бити божићна печење.
Чланови породице званичника, првог госта на Божић, дароваће поклоне. Јеванђеље пише: „И кад дође пуноћа времена, посла Бог Сина свог јединорођеног“ да спасе човечанство.
А када је прошло девет месеци од када је арханђел Гаврило Марији из Назарета објавио радосну вест: „Радуј се, Господе… ево ти ћеш зачети и родити сина, и даћеш му име Исус“. . Према Јеванђељу, Христос се родио у поноћ, када се најсјајнија звезда зауставила изнад пећине код Витлејема.
– У исто време појавила се велика сјајна звезда над земљом Израиљском, што је било необично јер се није кретала од истока ка западу него ка југу, и није била на висини свих звезда, већ на висини птичјег лета – записано је у Јеванђељу.
Богородица је у пећини у Витлејему умотала Исуса у сламу и поклонила Му се као Богу.
„Звезду су 40 дана посматрала три мудраца, Гашпар, Балтазар и Мелхиор. Стигавши у Јерусалим, у Витлејемску пећину, где је звезда стала, поклонише се детету као цару над царевима и дадоше му злато, затим тамјан као Бога и смирну као првосвештеника и учитеља.
Цар Ирод, бојећи се за свој престо, наредио је да се сва мушка деца млађа од две године у Витлејему побију, надајући се да ће међу њима бити и новорођени Исус.
Тада је, према Јеванђељу, побијено 14.000 деце, али је света породица побегла у Мисир у Египту, где је живела до Иродове смрти. Испред порте цркве Рођења Христовог налази се пећинска капела, у којој се налазе мошти 14.000 „витлејемских младенаца крволочни цар Ирод убио да међу њима не убије дете Христа“.
Иначе, годишњица Божића се први пут као празник помиње 336. године у римском календару. Све до 16. века сви хришћани су славили Божић истог дана, а после 1582. године и ватиканског усвајања грегоријанског календара појавиле су се разлике.
У првим вековима и православне и протестантске земље следиле су стари календар, који се касније постепено мењао. У Србији је Божић државни празник од јула 2001. године.
