Дете седе у соби – само, али скоро повезано са целим светом – и добру вољу, и онима који то сакрију. Иза безопазне преписке са мрежом за суперструктуру, чини се да је одрасла особа сакривена – грабежљивце са погрешним профилом који има само један циљ: Повриједио га је. ИсаИгрити – Позив за откривање личних података, плаћа без родитеља. Иза изазова – Позив за само-раскол. А, родитељи, често уморни, заузети или нису приметили да то захтева, постајући изненадни или претерани – исправљени на телефон. До прекасно.
У Србији скоро свако дете користи Интернет – много и пре него што науче да пишу. Њихови мобилни телефони били су у рукама са две или три, четири године и десетине на друштвеним мрежама обично су биле отворене. Иако родитељи верују да је дете „само“ само „, можда је било у дигиталном насиљу или учествовати у изазовима да подстакне агресију или да се наштети.

Стручњаци упозоравају да опасности на Интернету постану свакодневно. Због тога је на Интернету основан на Интернету, у Министарству информација и телекомуникација, Национални контакт центар за Интернет безбедност на Интернету, али као и веза са грађанима са надлежним организацијама: полиција, тужиоци и стручњаци. До сада је створено 8.655 предмета. Већина је савета у природи – до 8.065 – док се 590 случајева пребацује у полицију и тужиоце. Већина субјеката је послата Министарству унутрашњих послова (324) и високим -Тецх-овим Криминам (137), а најчешће је садржај порнића, запошљавања, уцене и изазове деце опасна за живот опасна.
– Центар се суочава са забринутим примерима – од злоупотребе фотографија, погрешним и хаковским записима, до озбиљних злочина – рекавши „Новости“ Емина Бековић, координаторски центар. – Највише позивнице које имамо од одраслих грађана 7.367 и деце од 1.288. Савети објекти су често повезани са коришћењем Интернета, правилно техничку подршку, погрешну подршку и правилно хаковани, злостављање слике.
Званични подаци показују да у Србији Интернет користи 90 одсто деце и малолетника старије од девет до 18 година. Више од 74 одсто процента са налозима на друштвеним мрежама, од њих 41% од девет до 10 до 10 година и 72% од 11 до 12 година. Скоро трећина је доживела искуство анксиозности на Интернету.
– Са развојем нових технологија, насилних облика и нових дигиталних претњи, као што су злоупотреба алати за вештачке обавештајне службе за стварање дечијег порно садржаја – упозорење Бековић. – Извештавају се нови и опасни изазови на друштвеним мрежама, угрожавајући здравље деце или подстицање насиља између њих. На пример, постоји скоро изазов који се пријављује у којој се деца дуже да суздрже дуже него отићи у тоалет. Због овог изазова, нека деца су се завршила у болници, са озбиљним здравственим проблемима. Родитељи чим открију опасан изазов, требало би да га пријаве. Постоји апликација за игру игара, нестаје 72 сата, лежећи на шетачу или на аутопуту за трчање …

Бековић верује да су родитељи најважнији да разговарају са децом када почну да користе телефоне или рачунаре о нивоу безбедности и понашања дозвољене и прихватљиве:
– Најважнија ствар је да се они упознају са на мрежи вашег детета. Виртуелни и стварни свет је данас испреплетен, али деца морају знати да се сви детаљи њиховог живота не би требали објавити на Интернету. Важно је да родитељи са дигиталним компетенцијама, „пријатељи“ са дететом на друштвеним мрежама имају правила својих налога, да размотримо историју претраживања …
Психолози кажу да деца различито реагују на дигитално насиље. Нека буде тихо, нека постану раздражљиви, други се повуку и губе интересовање за све што воле јуче. Често се понашају тужни, немају мотивацију, имају проблема са концентрацијом и проучавањем, избегавајући колеге и школе. Физички симптоми се јављају: главобоља, мучнина, губитак наглог килограма или носа, мокрење ноћу, хронични умор. Ово није увек „позорница“ и „тинејџери мехурићи“.
– Ако су родитељи напоменуто да постоји нешто погрешно, важно је разговарати мирно и отворено према детету, дајући му подршку, ако је потребно, тражећи стручњаке да помогну – реците да је наш дијалог.
Пријава 46.509 је стигла
Грађани све више траже помоћ, савет или подршку због опасности које су деца изложена Интернету. У националном центру за контакт за безбедност, сваку датотеку апликације, анализу и, ако је потребно, преноси се у полицију, Тужилаштво, Центар за социјални рад, здравље и школу. Центар прима апликације путем веб странице ввв.паметноебезбедно.гов.рс. До сада су грађани контактирали центар 46.509 пута: 33.162 телефоном, 12.895 е-порука и 314 порука ишло је на Инстаграм и 138 на „Фацебоок“.
– Извршити активности Центра у складу са сталним променама у дигиталном свету, група стручњака комуницира са младима – путем друштвених мрежа, али и у школској посети. Такође редовно учествују на међународним састанцима са представницима других центара – Емина Бековић је истакла.
Иако се чини добро, они се добро сналазе у виртуалном свету, деца често не реализују ризике, нити се могу заштитити.
– Они би требали знати да постоје кодекси понашања у дигиталном свету, као и у стварном – рекао је Бековићева. – Не комуницирајте са непознатим стварима, не откривајте личне податке, не делите лозинке ни са ким осим родитеља. Ако их добију поруку да их мучи, ако виде нешто што их плаше, они морају знати да могу одмах да реше одраслу особу. Апликације за контролу родитеља могу вам помоћи, али су неопходни разговори и подршка.
Наши дијаломери тврде да би родитељи требали објаснити да учешће у животним изазовима није начин да се покаже да су најбољи у нечему и не не успевају да извештавају администраторе друштвених мрежа. Поред тога, родитељи би требали да проучавају да не постављају фотографије или записе неприкладне на друштвеним мрежама, јер је све заувек постављено заувек. То је наш дигитални отисак и деца би требали знати да ће то једног дана једног дана учинити проблемом.