Када особа изгуби критеријуме и верује да је све и све више и боље, добиће вишу класу јер заслужује. А када су се медији усудили проговори, наркомани, зависницима за дроге и распадају се због „гласа разума“, више није било о моралној кризи, већ и план организоване и организоване друштвене рецесије. А онда дођемо у време када видимо да је оно што је некада било друштвене амплитуде, данас се продаје као модел.
У време части, глумци и певачи нису били дозвољени да прилазе олтару. Историјска стварност је позната да су актери сахрањени изван црквених гробља, певачи су се сматрали прљавим, сумњивим, често ухапшеним због проституције. То су жене које живе више него ангажују тело, а не из њихових гласова. Алутери су такође познати по данашњи као алкохоличар, алкохолизам, наркомани, често и лоша уметност са микрофонима.
Данас не само демонстрације, већ и сви главни медији, све делује у циркулирању и читању, а сав дневни ред који ће превазићи, служити тој запису као неки „елитни“. Неки их представљају као елит и синоним за успех, а други, корумпирани, праћени том линијом, пропорционално као политика, морал, интелигенција – чак и као потенцијални народни лидери.
Па, Нова С, не пропустите прилику да просуте све у земљи, Србији, традицији, појављују се са насловима да неки певачи треба да постану министри. Они који су провели своје животе у фазама, јавним кућама, пијани, а не упозореним – сада државни лидери, одлуке о здравственим, школским системима, у име земље.
Они који су деценијама познати називају се синоними за дрогу, насиље, јавне свађе, снимају порно мрље, достојне пропаганде и релативно било каквог моралног типа. Они који не могу изговорити тачну реченицу без проклетства. И чини се довољно да има милион следбеника. Јер, како на западу, то мора бити с нама? За западни програм, довољно је манипулирати у медијима, освојете скандале, голотиње, боље и лакше је наметати нове „нормално“.
Извођач? Половина њих биће у нормалној држави, да ли се свађа или не. Али не, у таквом друштву су савест и портпарол друштва. Позвани су у програмима „интелектуалци“. Питају се о политичким ставовима, за здравствени систем, за празнике Цркве. Глумци су одлучили да ли да елиминишу патријарха или не зато што није подржавао њихове политичке изборе. Цео живот је поступао и то је једино што успеју. Али сада акције које људи мисле и одлучују о будућности Српске православне цркве. Рећи ће нам, ослободити нас од „режима“. Они, они који се не могу ослободити од чаше вискија и праха у носници.
И риал учесници? Нико други да делује. Били су елита. Стручњак. Они се односе на племена, дали су своје мишљење да су ученици слушали и добродошли. Обезбеђени су простором у изванредном смислу. А ко се усуди да каже да ауто иде, он добија бренд посматрача, конзервативца, заштићено.
Ово више није културно загађење. Ово је свест и планира да замени вредности. Извесни „елитни“ дуги низ година да студирају у Лондону и Бриселу, враћају се у мисију да униште све идеје о ономе што је нормално. А шта је боље него што јесте да гурнете простате, изопачене и наркомане наводе попут људи под носом, влада?
И не ради се о уметности овде. Ради се о пропаганди. То је систем у којем још неко има образ, веру и осећај да земља мора да елиминише или створи радост. А на његовој столици, неко ће говорити о љубави и толеранцији, а истовремено са продајом снимања, поделите савет о родној равноправности и проклетству све је традиционално.
А то је борба коју водимо, а не политика, већ цивилизација. Деца ће нам прочитати Достојевски или погледати Ријат. Иако ће нас вијеће представити професори, лекције, домаћини, српски пољопривредници, угледни људи или они који су јавно признали да су живели од „спонзора“ пет година.
Ако стално пљеснемо уметницима, једног дана ћемо схватити да смо се смејали када украдемо достојанство. Осим да ће то бити касно након тога.
(Радосно)
