Након што је многи од њих, писац Стојан В. Живадиновић јединствен је пример не само у Србији литератури, у којој је, са сјајним метеоритом, ушао у најшири врата. Због живота пре доласка славе књижевности, организован је као српски Јацк Лондон или Маким Горки.
После првог светског рата отишао је у Београд са француском женом, доносећи Дух и шарм Париза који је дошао. Од неке београдске литературе, они који су касније прихватили књижевне фанове које су се углавном ширили из Француске, који су га видели као провинцију. Синови богатих трговца Београд, захваљујући свом оцу свог оца, завршили су и француске школе, оне са књижевним амбицијама, нису могле да пошаљу неочекивано светло књижевне звезде о производњи. Живот покрајине и одраслих у источној Србији. Један од њих, Марко Ристић, покушао је да „одведе“ после Другог светског рата, када је Стојан више био жив.
Отишао је из своје домовине пуне горчине. Пре Балканског рата, Владимиров отац, Сокобањ Брокер, морао је да прода све власништво и блиске акције. Једном угледна породица изненада лоша. Пад је допринео Сокобанској Чаршији, који је поздравио уништавање писчеве породице са могућношћу собе, на коју је написао Стојан Живадиновић:
„Нигде је као на малим местима, без икаквог лошег инстинкта да развије зло. Варијанца у унутрашњости је између милости, али прљавштина, инциденте и убиства су увек мучени.
Паланка је кукавица као и сваки тиранин … у овим нападима, ништа није сачувано, срећа девојке, млада прљава млада, стидљива и срамотна ера због стражње стране Стојана Живадиновића Сокобањска базаши, задржала је све начине на овај дан .
Пре него што су Балканске битке дошли у Београд, где је похађао музичку школу и у параграфима Народног позоришта. Образовање у Београду прекинуло је балканске битке, када је био под њеним једром. Рат се наставио током Првог светског рата, Албанија, достигла је Крф. Био је француски фанатик, а затим је отишао у Француски у чувеном српском складишту у Тулону, где је обављао озбиљна физичка питања у Тулону Луци. Студирао је француски и требало је да иде у школу након завршетка светских рата, па је у Паризу Сорбонни, прошао француски церемонија дипломирања која му омогућава да испуни права у Паризу. Када је стигао у Београд, изнајмио је дипломатију, где је радио са важним именима, као што су Јован Дучић, Иво Андрић, Милош Милош Црњански, Растко Петровић, Ристо Ратковић, Бранко Лазаревић.
Прва књига Стојана Живадиновић најавила је 1923. године. Српска задруга у свом уобичајеном зеленом циклусу, која се ретко догодила. Иза те књиге, а следеће књиге су велико животно искуство овог писца. А онда друге књиге објављују најбоље издаваче у Србији. Његови приповједачи су укључени у збирке српских приповједача између два светска рата. Није пратио нове књижевне покрете или модне трендове тада је пријављено. Пратио је свој пут. С обзиром на бујну машту о његовом роману и пречицама на основу присподоба, о снажној причи.
Трилогија Живадиновића о првом устанку Србије је најскупљи и најрепрезентативнији књижевни рад у Београду између два светска рата, када је изазован, љубоморан и љут проток. Књижевни критичари су се испоштовали његовим непоштовањем историјских догађаја, док му историчари дају право и зато га цени.
Један је од највиших српских писаца. Његове књиге објавиле су му најочитије издаваче, за њега је отворена најпрестижнијих страница новина и часописа. Био је један од највиших писаца Србије од 1923. до 1941. године. Објавио осамнаест књига, од којих дванаест романа. Само у њему 1937. године, када је умро, његова супруга Албертин, објавила је пет књига. Његови приповиједачи су укључени у све важне збирке српских приповједача између два светска рата.
„Фатва“ је стигла после десет година након смрти. Он је гроб у свом новом гробљу, а у познатом писцу индекс (1952.) Марко Ронтић је апсолутно није квалификован Стојан Живадиновић, за овог писца „“ Живадиновић Стојан, написао је пречице и не-контурне романе. Нема интереса. “ Према Ридистичком суду и мисаоним положају, издавачима и онима који су оцењивани након Другог светског рата, имају књижевне вредности и објављивање политика. Чињеница да је Стојанов брат свог ујака такође допринео чињеници да је Стојанов брат био истакнути члан Јулићевог „Хор“ „Ратка Живадиновића. Обично је његово име мешање са именом Ратка.
Књижевни рад овог писца је скраћен на страну и заборављен је. После Другог светског рата, колико знамо, његов роман „Карађорђе“, без првих речи, и није имао белешке о писцу, објављен је. Такође је приказана причом у две колекције у којима су приповиједачи писаца прети и заборављени.
Његово име је стављено у одређене писце речника, у којима су подаци нетачни и плетација је углавном пренела. Поменута је у две локалне публикације, која се појављују последњих година, где су најављени нетачни подаци, почевши од дана рођења и смрти. Неки од Сокобањаца знали су да је домовински музеј био једна од најлепших зграда у овом граду, рођењу Стојане Живадиновића.
На свету Стојана Живадиновић описао је ово овако: „Рекли су ми да је мој дан рођења био онесвестио и јадан, због малих и целог живота. Близзард је извадио напоље и нагласио је прозоре и врата. Под леденим дахом ветра, они су мало опколили и заробљени, као поглед на стварну особу, Јаблани. Орахни ред испред куће пуцао је у корен, придружио се својој Хуктави Кикоти са генералом Румблеом и Ммлао Срдитом, против свог тврдоглавог нега. Моравска долина је дрхтала ветром. Стајао је више с њом и изгледало је намрштено у долини, придружујући се тој џиновском оркестру. Својим врхом, примио је снајући природу љут, спуштајући чудну мешавину хиљаду гласова, плакати, радост и необухваћене дивље снаге пале су..
Рођен сам с снежним планинама које носе одећу коју белци сјају на мрачном јарку под мојим ногама. Тог дана сам први пут трепнуо снажну песму моје душе; И даље је држао душу у звуку као трка, иако сам знала да је погођена, осудила ме да живим сама и само угушим.
Иако је мајка сачувана, а подаци су забиљежени у њему, одређена двосмисленост која се односи на годину и датум рођења Стојана. Његове две године рођења: 1889. и 1890. Један од службених докумената, други пут у енциклопедији, речник и биографију писаца у Живадиновићевим књигама. И међу становницима становника, између два светска рата, сви Београд, који су водили полицију, такође су рекли да је Живадиновић рођен 14. децембра 1889. године и у личној кутији Стојана Живадиновића у постављеној дипломатији Југословенског краљевства, Крштење Цркве Сокобање стајао је тамо да је рођен 14. децембра 1889. године у народној енциклопедији Станоја Станојевића, који је имао прву епизоду објављен 1925. године. Тог дана је пребачен и на „Седам прича“ књиге „Седам прича“. У којем је представљен Живадиновић, где је биографија приповедача пребројана из националне енциклопедије Срба, Хрвата и Словенаца Станоја Станојевића. У овом случају, најбоља вредност рођена је у Стојану Живадиновићу рођеном 14. децембра бившег Јулијана, или 27. децембра у новом календару Грегоријана 1889. године.
Седмо дете
Дан када је ситуација била Стојан Живадиновић рођена је у књизи родитеља трансформисана оборена храмова у Сокобањи, где су се деца родила и крштена 1889. године. Паге бр. 221 је забележен, продавац Владимир Живадиновић и његова супруга Јелена – Ленка 14. децембар, Јулиан Цалендар Важи, прихватио Стојанов сина пре поноћи и 17. децембра. Кристина Живковић, ћерка Јереја Абрама Живковић. Такође се примећује да је Стојан седми дете његових родитеља.
Сутра: Држава након Тимок Буна утиче многе породице
