Деца се повећавају, а не да се серапсе учини било шта лоше, постају део процеса канала на Интернету. Адолесценти се користе као посредници у преносу, криптографији, лековима или тајним подацима – без себе, они не знају шта су разведени. С друге стране екрана, неко их зове јефтиније. Понекад се упозна са старијим пријатељем, понекад анонимним „спонзором“ који омогућава лак доходак, поклон у игри или могућности да „помажу градитељима“. Након тога, оклоните се упутствима: пошаљите нешто, промените, преузмите или урадите „само једну ствар“.
У овим невидљивим новчаним токовима и информацијама дете је постало лице звано Муле – посредник, несвестан, чинећи наредбе других људи. Он чак ни не зна ко је пошиљалац, а не сви који су последњи прималац, или је управо једна особа која га само купује. Нема званичних података о малолетницима који се користе као посредници у таквим трансакцијама – то не значи да се то не догађа. Напротив. Искуство других земаља показује да деца све више учествују у интернетској превари, у којима постају алат у рукама дигиталних криминалаца.
Према европским подацима, у високим међународним радњама одређено је више од 700 малолетника који учествују у цибер криминалима. Неки од њих имају само 12 година. У Великој Британији, Британска банка је сарађивала са ЦИФА-ом да објави да је у последњих пет година више од 23.500 младих учествовала у трансакцијама везаним за прање новца. Већина њих није ни погодила да учествује у злочинима.
– Нажалост, то није нова ствар – рекао је „Новости“ Катарина Јонв Ћираковић, стручњак за безбедност деце на Интернету и друштвеним мрежама. – У Латинској Америци деца су дуги низ година коришћена да преносе лекове и на Блиском Истоку – преносе оружје, експлозив, па чак и у мисијама самоубилаца. У дигиталном свету видео игри су постали нови канал. Кривичне групе, секте, трговци трговцима и терористичким ћелијама нападају се у платформе за игру, слушајући емоционалне рањиве људе, саме – и циљане.
У мрачном свету Нета
– Деца и млади у Србији све више истражују тамну мрежу – најчешће из радозналости или преузимају скупе игре и софтвер – према Катарини Јонв Ћираковић. – Често то сматрају простор за „вежбање“ или „обуку“, али не разумеју ризике. Тамна мрежа је део Интернета који се не може приступити кроз „Гуг“. Потребан је посебан софтвер за сакривање идентитета корисника и спречити праћење. То је управо оно што га чини идеалним простором за криминалце, јер постоје све: од порнографије деце, дроге и оружја, у украдене податке, лажне записе, погрешне евиденције, па чак и наређене су и наци. Деца не знају где иду. Они изазивају нешто „не за све“, али не виде последице. Кроз ове канале могу се регрутовати, злостављани и чак изложени кривичним поступцима.
Према њеним речима у Немачкој и Аустрији, полиција је забележила случајеве у којима је малолетници отворио наређења на култивисане трговинске платформе, па чак и слање пакета са скривеним – поузданим објектима да помогну „преношењу“ или учествују у наградној игри. У неким ситуацијама деца су добила упутства за скенирање чланова породице преко телефона – не знајући да то отвара простор за озбиљне злоупотребе личних података.
– Не знају да је то кривично дело – рекао је Јонев. – Изгледа да им сви помажу код пријатеља из игре, неких врста задатака. А родитељи, у већини случајева не знају ништа о платформама у којима се одвија комуникација.
Једна од најчешћих платформи међу играчима је данашњи „несклад“ и многи родитељи и не знају да постоји. Слично је то на Омегле мрежи, једном од омиљених места предатора интернета због потпуно скривених дуги низ година – док се не искључи прошле године. Али када је једна мрежа нестала, појавила се друга мрежа.
Тренутно су наши дијаломери упозорени, посебно „Роблок“.
– Ова игра користи чак и деца вртића. Посебно постоје објекти за комуникацију и размену садржаја, у потпуности од било које контроле. Налази се у овим дигиталним угловима, најмлађа особа је контактирала старије особе – често са јасним намером злоупотребе. У Сједињеним Државама је снимљен број случајева манипулације дечјим мрежом кроз „Роблоцкс“ је забележен – Јонев.
Деца постају све више укључене у преваре на Интернету – не жртвама, већ слушкиња. Ово су ситуације у којима малолетници не послужују ништа лоше, померите друге кориснике на погрешне веб странице, апликације које су заражене широм инфекцијом или путем друштвених мрежа рекламних производа који не постоје. Многи људи не знају како заиста учествују у продавницама погодним за одрасле да одговарају прекршају.
Бака из Београда, на пример, затражила је њену унуку да је инсталира за њену примену коју је имала у СМС-у. Девојка, сасвим несвесна, јесте – и обојица су постали саучесници у лоповима на Интернету који се називају Фисе.
Јавност је такође позната и пре неколико година: сви почевши од безопазне поруке на „Инстаграму“ и завршава са 6.000 динара изгубљених и још увек без налога. Испоставило се да су транзициони кодови који се користе за плаћање видео игара кроз своје постпејд рачуне и „преваре“ били тинејџери – похвалили су то као „Тик -турк“. Није била једина жртва.
У скривеним собама
У неким видео играма као што су „роблоки“, „маинкрафт“ или ГТА, играчи се понекад сусрећу са „тајним нивоом“ или „скривеном собом“. Појављује се само позивницом: веза у приватној поруци, лозинци или коду заједнички „само је изабрано“. Тачно у овим областима, оно што оператор често не види – или их игнорише – задаци немају никакве везе са игром, већ кривом. Понекад је то само пренос података, понекад „тест“ да ли је дете спремно за „озбиљнију игру“. У неким случајевима се ради о пропаганди идеја, у другом случају – о трговању или прању новца. Иза ових канала је тако каналиран Господ – која деца траже и поштују и апсолутне одлуке. Послали су кратке и јасне поруке: „Ако сте добри, добићете награду“, „ако некоме кажете некоме, игра се престаје“ … … …
Психолози упозоравају да деца не чине јасну разлику између морала и виртуалног. Злоупотреба на Интернету не примећује стварну штету – отежали су им да се повежу са последицама, јер не виде жртву. За њих је обично само изазов, садржај који доноси интересовање и осећај да су „постигли нешто“.
– Поставите рачунар у дечију собу и пустите да се рукује без детета, што је исто када је он само на улици и оставио све опасности које се сакрије – сматра се психотерапеутом др Зорана Миливојевића. – Много стварних опасности претвориле су се данас на друштвене мреже. Родитељи су углавном неписмени, али морају да студирају у било којем окружењу, њихова деца одрастају. Деца су дигитални аутохтони људи, одрастају се са технологијом. Родитељи су придошлици дигиталним.
