На сахрани људи носе само свећу и венци, који су постали неизоставни „украс“ на свакој сахрани, потпуно нису у духу православља.
Смрт је, ма колико болна, и даље неизоставни део живота, а према хришћанском веровању, она је прелаз са привременог, земаљског живота на вечни живот на небу.
Према хришћанству, када човек умре, душа се одваја од тела, сахрањује се и наставља свој пут.
Сахрана ће се обавити дан након што покојник напусти душу, а испраћај на оно што се у Србији назива „вечни починак“ зависи од климе. Међутим, већина обреда који се обављају приликом сахрањивања тела није у складу са учењем Српске православне цркве.
Једна од њих је, рекао је свештеник Архиепископије београдско-карловачке, ношење венаца на сахрани.
Према његовим речима, на сахрани је само једна свећа, а венци, који су постали неизоставни „декорација” на свакој сахрани, потпуно су у нескладу са духом православља.
Он је истакао да је то обичај католичког порекла и да је у супротности са прописима СПЦ.
– На сахрану донеси само једну свећу, упали је да се упокоји душа. Обичај ношења венаца усвојили су католици после Другог светског рата, када је под притиском комунизма било забрањено исповедати све православно, па чак и палити свећу за покој душе. Тада су људи, да не би дошли на сахрану „празних руку“, почели да доносе цвеће, касније венце од цвећа, а тај обичај до данас није укинут – рекао је он.
Како објашњава, ношење венаца на православним сахранама може се сматрати бацањем новца. Како кажете, боље је тај новац дати породици покојника него њему.
– У породицу често долази смрт, па новац који даје венац треба да да породици умрлог или ономе ко нема венац. Дело милосрђа је заповест Божија, краљице врлине, која гарантује Царство Небеско више од свега – закључио је свештеник.
(Телеграф)
БОНУС ВИДЕО: ЕПИСКОП НИШКИ АРСЕНИЈЕ: Нећемо заборавити како је патријарх уложио у обнову нишког храма
