Срђан 13 година. Он је у седмом разреду основне школе у Новом Саду. Тренирао је фудбал, има млађег брата, воли да се дружи и игра игре. Одмах је упознао Анастазију. Прелепа девојка која тренира тенис, две стотине средњих школа и – разуме га као нико до сада. Свакодневно одговарају. Размјене поруке, додијељене тајне, послате фотографије. Срђан је био уверен да се његова прва љубав догодила – изгледала је Анастазија савршена. Али она није стварна. Иза записа мита развило је мушкарац у којем се слика и порука Срђана продаје сексуалним уређајима – онима који траже такве дечаке.
Ова застрашуја прича, проширена као пожар за друштвене мреже, заиста је део кампање несталих и злостављаних деце, у обећавајућем пројекту, како би се спречило сексуално злостављање деце.
– Прича о Срђану и Анастасији не само у одређеном случају, већ и „речено“ на хиљаде апликација које су ове године примиле дјецу широм света – Игор Јурић, директор недостајалог и мурадинг центра за децу која недостају и злостављају „вести“. – Неке апликације су готово идентичне нашој организацији, па су се догодили у Србији. На основу чешћих понављајућих обрасца: Тинејџери се поправљају лажним профилом, он пада у љубав, размењивао је интимни садржај и иза свега је грабежљивце, одлучили смо да преведемо бројеве у причу. Родитељи често не примећују статистику због „процвата“ са различитим објектима друштвених мрежа. Прича, међутим, сећате се.
Интернет у Србији сваки дан користи око 85 процената деце и тинејџера. Према УНИЦЕФ-у, друго дете, коришћење Интернета, доживело је бројне непријатности, док 16 процената деце која су доживела на мрежне насилнике и друго на мрежно насиље. Клик је довољан и деца иду на мрежи одатле – обично не. Циљ месних животиња је углавном – дечаци. Јурић је истакао да је циљ кампање био да упозори родитеље и децу да би се то могло догодити да иза „идеалне“ особе на екрану сакрива праву опасност.
– Желимо да покажемо да технологија може бити манипулација. Вештачка интелигенција омогућавају грабежљивцима да створе убедљиво дигитално особље, као што је Анастасиа, девојчица која не постоји. Ако прича о њој и Срђану наводи бар једног родитеља да провери своју особу, верујемо да смо успели. Нагните се нагло повећање сексуалног злостављања деце, на различите начине и организације које не одговарају на њега. Проблем се појављује због високе технологије, као и родитеља, као и стручњаци нису у потпуности обавештени о тој врсти насиља над децом.
Овде мало зна о случајевима као што су „Кифрицкс“ мреже, функционишу као „Нетфлик“ за педофиле. Категорије су евидентирање деце злостављаних из целог света. И, у вези са питањем како су дигитални електронски видео снимци, „Диффејк“ видео и погрешни записи су присутни у Србији, Одговорио је Јурић:
– Више него што желимо да признамо. Иако се чини да је научна фантастика, технологија „дипфејк“ све се више користи у суђењима, у погрешним видео позивима, чак и у стварању измишљених партнера. Лажни подаци су свакодневни и гранични између стварних и дигиталних постаје разређивача због редовне напредне технологије, не можемо открити разлику између „стварног“ и „погрешног“. Србија није изузетак. Деца и морам да кажем и рањиве одрасле особе овде као било где другде на свету.
Очекује се да ће пројекат изменити кривични законик.
– Једно од највећих питања је да закон не признаје све облике дигиталне манипулације је злочин – рекао је Јурић. – На пример, ако неко доноси помоћ вештачких видео записа које штете детету, то није довољно јасно у нашем закону. Поред тога, „Грумбле“ или у преводу, манипулацији и социјализацији путем игара и друштвених мрежа често не процесуирају се до облика злостављања деце још горе. Мора се променити.
Тренутни систем казне за сексуално злостављање деце није довољно строго или недовољно да се пријави.
– Имамо закон, али њихово спровођење је контроверзно када је у питању нови облици криминала – истакао је Јурић. – Казне за посједовање лаганих фотографија, дигиталне куглице су још једно „сиво подручје“ у којима грабежљивци имају превише простора и слободе, тако да иду увек напредују. Обећање такође захтева доследно спровођење постојећих казна, али такође идентификују нове злочине, посебно повезане са мрежним злоупотребом. Превенција је готово увек одсутна, као и прописи о томе шта се дешава са кривницама приликом служења очекиване казне.
Невидљива опасност
– Родитељи често не виде проблем јер се многа деца у почетку крију да се некоме одговара томе, а када се тихо злостављају у страху, срамоти или верујући да су врло велики – рекао је Игор Јурић. – Родитељи често траже јасне знакове и забораве на то дигитално насиље, као и сви остали, могу бити невидљиви. Дете једноставно одлучи да се бори са њим јер верује да нема подршку и подршку.
Адвокат Зоран Минић каже да још увек не постоји јасан и јасан злочин у нашем закону попут опуштања цибер-а (узнемиравање, понижавање или претња особом у дигиталном простору). На пример, порнографија путем интернета, на пример, није се бавио посебним преступом, већ је регулисана другим условима.
– Канцеларије надлежних тужилаца често су преоптерећене, али предност лечења увек има децу – Минић означава. – Проблем није у законским одредбама, већ и апликација. Кривична политика је затегнута последњих година, посебно када је у питању послове за децу. Реченице, на пример, од пет до 15 година затвора, али у стварности обично се приказују најмање – пет до шест година. То је највеће питање: Суд није довољно озбиљан.
Минић је рекао да је најважнија превенција и родитељи морају надгледати особу коју имају децу да комуницирају:
– Међутим, ако ће, ако Комисија кривичних дела, међутим, бити враћена. У развијеним земљама постоје добре технолошке обучене групе.
