Крај споменика, поред железничког моста у јужној Морави, на улазу у Грделичка Клисур, обележио је прикупљање прославе и трајао је годину дана од НАТО коалиције бомбардовао међународне путничке партнере, време преласка на време Бистри.
Воз 393, испоручен је на Београдском путу – Ниш – Скопље, смештен са два метка, док су две друге ракете пале на оближњи аутоматско мост. Идентификовано је 15 жртава, док су десетине повређене. Тачан број је убијен, укључујући децу, никада није утврђено.
Поред породица мртвих, прослава има учешће великог броја грађана. Венце је проследио представнике Министарства одбране и Српске војске, Град Лесковца, српске железнице, много ветерана и политичких организација, као и удружења грађана. Лесковчани више од четвртине века очување сећања на један од најтрагичнијих догађаја у инвазији НАТО-а у нашој земљи.
– Данас смо се поново окупили са тугом у нашим срцима. Наш грчки кањон је хорор сцена која није поражена. Увек ћемо се сетити ових озбиљних тренутака када су путници и радници наше железнице, постали мета земље – данас, овде стојимо да платимо за живот, они који преживе са трајним ожиљцима и вољеним људима недостају у страшном насиљу. Патња и бол су и даље дубоко у нашим колективним сећањима. Можда је овај дан заувек подсетник да никада нисмо уморни у напорима да изградимо бољи свет за будуће генерације.
Први тренутак ракете срушио се у воз и први аутомобил, који је управо прошао мост, одбачен је са болног места. Први плесач започео је други аутомобил, а трећи је пржен и залепљен до четвртог вагона железнице. Сељани Геелице жива се сећају ужас који су пронашли.
– Гледао сам ракету како лети у воз. Након тога следи моја парцела и делови тела већ дуже време након трагедије. Гелера је завршила. Црна река и тело мртвих. А мештани, који трче у помоћи рана, убиће да је ова палуба поред, где су елиминисане из других ракета „, рекао нам је Петер Цојић из Грделице.
И железничко особље Радомир Стаменковић у близини трагедије, где је радио са колегама о одржавању железница. Одмах је отишао на мост и нашао страшну сцену.
– Катастрофа је оно што су нам урадили. Не дозволите да се Бог поново понови. Делови тела су свуда раштркани, а неки се уклањају из филијала. То је била ужасна ствар коју сцена није заборављена. Радио сам и на изградњи ове спомен -орне комбинације и споменика касније да се сјетим све о крвавим жртвама Пире које никада не би било дозвољено да забораве – рекао нам је Радомир рекао нам.
Погледајте галерију
Припадници породица су убијени и ове године, сузе нафте на уље на меморијални низ вољених. Доносе им цвеће и спаљују свеће. Нису могли да нађу речи да осуде бездусне акције НАТО-ових окупатора, који су све омотали у црно. Државна помак је такође намеравала, а пошта је такође била тихо минут за све жртве.
Као и 12. априла 1999. године, други дан главне ускрхе, брод је стајао на железницу ове године. Када је прешао мост на југу Моравиа, са традиционалним звуком сирена, ниједан човек није мислио да је бомба пала на ово место и третирала младе и будућност наше домовине. Скупници кажу да наше обавезе да се сети и наставе да траже правду, иако правда за мале народе на свету не зауставља се. Нико није одговорио на овај злочин, а потом је оправдао његов без срдачан напад када је умрла назвала „колатералну штету“.
На броду је само обичан
Сумња да је НАТО бомбардовао воз без војника и данас је трајало. Овај војни савез је први пут одбацио ракетирање, али касније га је потврдио и чак је покушао да оптужи да је касно да се касни да би то могао зауставити ракете када је схватио да је брод стигао до моста. Користили су исти „аргумент“ – запис који је тада утврђен да је убрзано скоро пет пута касније, произведено и брзина брода.
